Mislim na Srbiju reči same dolaze

Povodom Dana slovenske pismenosti i kulture, Ambasada Srbije u Nemačkoj raspisala je literarni konkurs „Moj jezik, moj svet -zašto učim srpski jezik“ namenjen učenicima Dopunske škole na srpskom jeziku, ali i svoj ostaloj deci srpskog porekla u Nemačkoj.

Cilj konkursa bio je da skrene pažnju na značaj očuvanja i negovanja srpskog jezika i ćirilice, a 117 pristiglih radova su svojom lepotom i kreativnošću pokazali da je cilj i ostvaren. Konkurs je dodatno motivisao učenike da sa više entuzijazma razmišljaju o svom maternjem jeziku i otkrivaju njegove lepote, pa je komisija imala težak zadatak da izabere 12 najuspešnijih. „Vesti“ su već pisale o nekima od nagrađenih učenika, a za naš list o motivaciji i svojim utiscima posle proglašenja najboljih govore još neki nagrađeni učenici i njihovi nastavnici.

– Iako je tema lepote maternjeg jezika i važnosti njegovog očuvanja neizostavna na svim našim časovima, konkurs nam je pružio povod da dodatno zastanemo i razmišljamo o njoj. Kao deo pripreme za pisanje radova imali smo čas govorne vežbe koji je, iako održan na daljinu, bio vrlo veseo i podsticajan i svi smo bili veoma srećni što su se učenice Sofija Beslać i Nina Milenković našle među nagrađenima – navodi nastavnica Bojana Rakonjac.

Ona je posebno ponosna jer nijedna od učenica pre dobijanja nagrade nije imala priliku da bude na času u školi.

– To ih nije sprečilo da budu redovne na svim onlajn časovima, da učestvuju u vannastavnim aktivnostima, pa su i ove nagrade došle kao prirodan rezultat njihovog truda i zalaganja – ističe nastavnica Rakonjac.

U kategoriji od prvog do četvrtog razreda, Sofija Beslać iz Getingena osvojila je treće mesto. Kaže da se jako obradovala kada je saznala da je nagrađena jer to uopšte nije očekivala.

– Nije mi bilo teško da napišem sastav, bilo je dovoljno da mislim na Srbiju, svoju porodicu, rođake i kumove i reči su same dolazile. Želela sam svima da pokažem koliko sam ponosna što sam Sofija sa „J“, što nosim ime koje, sa takvim izgovorom, ne postoji u nemačkom jeziku.

U istoj kategoriji četvrto mesto pripalo je Evi Milanov, učenici 3. razreda Dopunske škole na srpskom jeziku u Luneburgu.

– Ovaj konkurs mi je bio interesantan jer sam želela da objasnim drugarima kao i svima koji ne žive u Srbiji, koliko je bitno učiti srpski jezik, znati i ne zaboraviti svoje poreklo. Srpska dopunska škola je meni važna jer u njoj saznajem sve o našoj domovini i velikanima naše zemlje. A posebno mi je važno da mogu da razumem svoj jezik i pričam sa drugarima iz Srbije.

Nastavnica Tatjana Filipović kaže da je Eva na početku školovanja pokazala brojne talente.

– Crtanjem, recitovanjem, pevanjem, pisanjem iskazuje svest o svom poreklu, odanost maternjem jeziku i korenima. Evina priča je priča o njoj i njenoj porodici, ali i o svima onima koji su odlučili da život nastave daleko od Srbije. Sa mlađom sestrom Kjarom, redovno pohađa nastavu na srpskom jeziku i učestvuje u svim aktivnostima.

Pismo babi i dedi

Peto mesto među najmlađim učenicima pripalo je Nini Milenković iz Majntala.

– Zahvaljujući nastavnici Bojani Rakonjac koja me pozvala da učestvujem na konkursu osvojila sam nagradu, a mislila sam, najpre, da će mi pasti teško i da to neću umeti. Odlučila sam da sastav napišem u obliku pisma babi i dedi jer ih dugo nisam videla, tako mi je bilo najlakše da iskažem svoja osećanja. Volim što sam počela da pohađam nastavu na srpskom jeziku, učimo mnogo o našoj zemlji, a ja se osećam sigurnijom da neću zaboraviti srpski jezik. Bila sam presrećna kada mi je mama javila vest o osvojenom petom mestu.

I mali su veliki

Specijalna nagrada u mlađem uzrastu pripala je dečaku Matiji Milinkoviću.

-Želeo sam da učestvujem na konkursu jer sam hteo da pokažem kako i mi mali možemo biti veliki jer se naša reč može čuti daleko. Svojom pesmicom želim da pokažem i drugoj deci koja vuku korene iz Srbije da ne odustaju od svog jezika i kulture iako su daleko – rekao nam je Matija.

Za njega učiteljica Sonja Zrnić kaže da je đak prvak, aktivno učestvuje u svim aktivnostima u školi.

– Samostalno piše, maštovit je i kreativan u pisanom izražavanju. Vrlo brzo, na početku prvog razreda, savladao je štampana ćirilična slova. Ponosna sam na učešće svih mojih učenika na konkursu, a posebno na osvojenu specijalnu nagradu našeg Matije.

Ponosan na domovinu

Još jedan učenike nastavnice Tatjane Filipović našao se među najboljima, Nikola Stević, učenik 7. razreda u Hamburgu koji je dobio specijalnu nagrada u starijem uzrastu.

– Motivacija za pisanje ovog zadatka je bila moja želja da ispričam šta volim i šta me čini srećnim. Jako su mi bitni srpski jezik i Srpska škola u koju rado idem. Drago mi je što imamo mogućnost da učimo naš jezik iako smo daleko od domovine. Nagrada mi je važna i čini me ponosnim, jer je ono nagrađeno što volim. Takođe, daje mi veliki podstrek da nastavim da učim još više – navodi Nikola.

Nastavnica Tatjana za njega kaže da je za dve godine, koliko pohađa Dopunsku školu na srpskom jeziku, pokazao izuzetnu zainteresovanost za nastavne sadržaje i sve vannastavne aktivnosti.

– Za kratko vreme je naučio da čita i piše ćirilicu, rado učestvuje u razgovorima o prošlosti, kulturi i tradiciji. Ponosno predstavlja svoju domovinu kroz pesme i igre zavičaja i u tome istinski uživa. U školi je stekao prijatelje i raduje se svakom novom druženju.

Dva jezika ruku pod ruku

Učenica 6. razreda, Leticia Fridrih, na konkurs se prijavila jer jako voli da piše, kako na srpskom, tako i na nemačkom jeziku. Dobila je treću nagradu u kategoriji učenika od 5. do 8. razreda.

– Volela bih da naučim što više jezika, a srpski mi je maternji, kao i nemački, jer sa njima odrastam. U Srbiji živi veliki deo moje porodice, koju volim i srećna sam što sa njima mogu da se šalim i pričam o svemu. Osim toga, pišem svoju knjigu i jako je lep osećaj da mogu da pišem na oba jezika. To je pravi poklon za mene – kaže Leticia.

Nastavnica Slađana Dunjić dodaje da je Leticia u svom radu i opisala, da se ta dva jezika kod nje „drže za ruke“ jer je dete iz mešovitog braka.

Ćirilica, istorija, preci

– Mnogo se ponosim time ko sam i odakle sam! Deo mog identiteta su jezik, pismo i istorija! Sve to mogu da naučim i utvrdim na časovima srpskog jezika! Bilo mi je važno da čitajući moj sastav ljudi shvate da je normalno znati svoj jezik i poznavati svoju zemlju ma gde god da se nalazimo na svetu! Konkursi poput ovoga nas učenike podstiču da se trudimo još više! – reči su Davida Jokovića, učenika 8. razreda iz Minhena koji je osvojio peto mesto u kategoriji starijih đaka.

O Davidu njegova nastavnica Tanja Hot ima samo reči hvale.

– David je vredan i dobar učenik! Njemu dopunski časovi mnogo znače i voli da uči ne samo srpski jezik i ćirilično pismo nego i o svojoj otadžbini, istoriji i precima!.

Dodela nagrada u septembru

Svi nagrađeni učenici i njihovi nastavnici biće pozvani na svečanu dodelu nagrada koja se, kako su organizatori najavili, očekuje u drugoj polovini septembra u Ambasadi RS u Berlinu. Iz Ambasade poručuju:

„Sa velikim radošću iščekujemo početak nove školske godine i trenutak kada ćemo se svi okupiti a nagrađenim učenicima, kao i svoj deci koja su učestvovala na konkursu, odati zasluženo priznanje za njihov uspeh i veliki trud“.