Špansko Ministarstvo saobraćaja otvoreno je priznalo da sistem za detekciju polomljenih šina, koji je trebalo da spreči nesreće, nije bio pouzdan i da je u slučaju tragedije u Adamuzu zakazao na najgori mogući način. Kako prenosi OK Diario, „kolo koloseka“ nije registrovalo lom šine koji se dogodio čitav dan pre smrtonosnog sudara, u kojem je poginulo 46 ljudi, a povređeno više od 290.
Prema izveštaju policije o nesreći od 18. januara 2026. godine, sistem baziran na prekidu napona na šinama već godinama pokazuje ozbiljne nedostatke, a Vlada je za to znala još od ranije. Adif, državni železnički operator, od 2020. godine testira dva nova sistema zamene – jedan na bazi akustičnih signala, a drugi pomoću optičkih vlakana, ali oni su još u fazi probnog rada. U internim dokumentima Adifa jasno se navodi da stari sistem često ne registruje lomove kada se krajevi polomljene šine ne razdvoje potpuno, posebno kod napuklih zavarivanja ili delimičnih oštećenja, a situacija se pogoršava po vrućini ili kada šina nije pravilno rastovarena od napona.
Tragedija u Adamuzu tako je postala dramatična potvrda dugogodišnjeg upozorenja stručnjaka da je španska železnička infrastruktura ranjiva uprkos tvrdnjama vlasti o modernizaciji. Dok se žrtve i njihove porodice bore sa bolom, a javnost traži odgovornost, niko iz vrha Ministarstva saobraćaja ili Adifa još nije podneo ostavku.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Četrdeset šest mrtvih nije tehnička greška. To je direktna posledica sistema u kojem se zna za problem, priznaje se da postoji, ali se godinama ništa suštinski ne menja. Dok se u Madridu vode rasprave o novim tehnologijama koje su „još u probi“, porodice nastradalih ostaju same sa bolom i pitanjem zašto niko nije snosio odgovornost. Ova nesreća bolno podseća da je u železnici, kao i u životu, najskuplja cena upravo ona koju plaćaju građani dok oni na vrhu nastavljaju da rade „po starom“.
Piše: Nina Stojanović
