Iskusni diplomata Zoran Milivojević siguran je da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji i dodaje da je Kosovo naš državni i nacionalni interes koji nam je apsolutni prioritet.
Samim tim se, kako napominje, ne dovodi se u pitanje odnos Srbije i Rusije.
Kada je reč o tome kako se Srbija može nositi s pritiscima, Milivojević ističe da je mehanizam koji Srbiju kvalifikuje kao vojno neutralnu i nezavisnu državu najbolji mogući mehanizam.
– Mi možemo da se ponašamo pragmatično, mi možemo da nalazimo rešenja do granice suštinskih državnih i nacionalnih interesa – Kosovo i Metohija, što znači da nema priznanja, neposredna bezbednost države ili ugroženost srpskog naroda u okruženju. Onda Srbija ne bi mogla da se ponaša pragmatično i ne bi mogla da povlači iznuđene poteze na štetu nacionalnog interesa – kaže Milivojević i dodaje da to uključuje i punu zaštitu izvornog Dejtonskog sporazuma.
Osvrnuo i na glasanje Srbije za izbacivanje Rusije iz Saveta za ljudska prava UN navodeći da je reč o iznuđenom potezu.
On je naglasio da međuzavisnost, posebno u ekonomskoj sferi otvara prostor za pritiske na našu zemlju, imajući u vidu evropski put Srbije.
– Mi nismo bili kosponzori te rezolucije, ali smo se njoj priklonili, glasali ’za’ i time otklonili mogućnost da pretrpimo ogromnu materijalnu i stratešku štetu zaustavljanjem dotoka nafte”, ističe Milivojević i dodaje da bez obzira na to što smo izuzeti iz ovoga, pokazalo se da ćemo na tom prostoru, posebno ekonomskom, biti izloženi pritiscima u narednom periodu.
Ocenjuje da ćemo, ako se kriza bude dalje produbljivala i ako njeni efekti budu dalje pogađali EU, i mi trpeti štetu zato što smo objektivno u poziciji da sve štete na račun EU snosi i Srbija na neki način, kao neko ko je na evropskom putu i ko u ekonomskoj sferi zavisi od saradnje sa EU.
– Ne radi se samo o političkim potezima već se radi o nekim direktnim ekonomskim efektima, kao što je ovaj slučaj s naftom. Tu postoje dva nivoa: kada je reč o nafti, EU je u dobroj meri zavisna od energenata iz Rusije, pritisci na nas i naše delovanje, u dobroj meri biće ’pokriveni’ time što u EU postoje dileme oko daljih sankcija u energetskoj sferi. Ta vrsta štete može da bude odložena ili modifikovana u zavisnosti od razvoja situacije. Važan je i status Naftne industrije Srbije kod nas. Verovatno će se tražiti modaliteti i načini da se otkloni šteta i za jednu i za drugu stranu, time što bi se status NIS-a rešio na neki drugi način – kaže Milivojević.
Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost, komentarišući poslednji izazov s kojim se suočila naša zemlja, objašnjava da u ovom trenutku možemo da se pohvalimo činjenicom da nema nedostataka u snabdevanju gorivom, da će na benzinskim pumpama biti dovoljno benzina i dizela i da će poljoprivrednici moći da obavljaju prolećnu setvu.
– Da nismo vodili mudru spoljnu politiku, koja je izbalansirana, i koja je isključivo u službi srpskih nacionalnih interesa, sasvim sigurno bismo danas imali ozbiljan problem. Više je nego jasno da je došlo do dubokog konflikta na liniji Zapad–Rusija – ističe Rajić.
Napominje da taj konflikt neće biti brzo okončan niti će se usporiti, jer je sve više stavova na Zapadu koji su saglasni da normalizacije odnosa s Moskvom skoro neće biti.
– Videli smo novi paket sankcija EU, peti po redu, gde se zabranjuje uvoz uglja i u naredna četiri meseca se mora okončati svaki posao s uvozom uglja iz Rusije. Ako rat potraje, to očekuje rusku naftu, posledično i ruski gas, čega će se Evropljani najteže odreći. To će trajati godinama, a Poljska i neke baltičke države su već donele odluke u tom pravcu – ocenjuje Rajić.
Saglasan je da su pred Srbijom brojni izazovi i ocenjuje da u ovom trenutku, bez obzira na to ko podržava koju političku opciju, svi moramo biti jedinstveni.
Kada su u pitanju pritisci kojima bi Srbija mogla da bude izložena, Rajić objašnjava da naša zemlja pritiske može trpeti na u vezi sa Kosmetom, kada je reč o bezbednosti srpskog naroda, ali mogući su pritisci na Republiku Srpsku, SPC i Srbe u Crnoj Gori.
– Mnogi u regionu su, u tom kontekstu, u niskom startu i samo žele da poistovete Srbe s Rusima i nas s Putinom da bi pred Zapadom imali legitimaciju da na neki način skrše ono što su naši legitimni interesi – zaključuje on.
Rajić podseća da smo jedina zemlja u Evropi koja nije uvela nikakve sankcije prema Rusiji i da Moskva to ceni. Rusija je, kako dodaje, svesna s kakvim se pritiscima naše rukovodstvo svakodnevno suočava, a pogotovo jer je naša zemlja integrisana u evropske privredne tokove.
Zapad pokušava da skloni Rusiju s međunarodne političke scene
Sukob u Ukrajini, podvlači Zoran Milivojević, postaje sve složeniji zato što Moskva i Vašington idu do kraja i to se vidi po tome što Rusija ne odustaje od ratnih ciljeva, koje nije još realizovala.
– S druge strane, SAD i zapadni saveznici imaju do sada nezabeležen angažman oko naoružavanja, obezbeđivanja sredstava i podrške i jedne neviđene ofanzive na međunarodnom političkom planu u pokušaju da se Rusija skrajne s međunarodne političke scene – ističe Milivojević.
