Godina 2025. će ostati upamćena kao jedna od najtežih za nemačku privredu posle dugo vremena – stagnacija rasta, rekordni broj stečajeva preduzeća, pad realnih plata većine zaposlenih, a milioni građana svakodnevno strepe od novih računa za grejanje i osnovne namirnice koje jedva mogu da priušte. Upravo u takvoj godini, Bundestag je mirno nastavio svoju tradiciju – od 1. jula 2025. poslanici su bogatiji za dodatnih 606 evra mesečno, sa bruto naknadom koja je porasla na 11.833 evra, što predstavlja povećanje od čak 5,4%. Dok se zemlja bori sa krizom, politička elita je obezbedila sebi sigurno uvećanje prihoda.
Mehanizam je naravno „automatski“. Još od 2016. poslanici su sebi obezbedili da im se naknade usklađuju sa opštim rastom plata u zemlji (Nominallohnindex). Na papiru to zvuči razumno i „vezano za realnost“.
U praksi to znači nešto drugo – političari dobijaju povišice zahvaljujući nominalnom rastu plata koji je uglavnom posledica inflacije, dok mnogim građanima realne plate padaju. Radnik u fabrici ili prodavac u supermarketu gubi kupovnu moć, a poslanik dobija više, bez ikakvog novog glasanja i bez javne rasprave.
U junu 2025. godine nakon savezničkih izbora, koalicija CDU/CSU, SPD i Zelenih glasala je da ovaj automatski mehanizam ostane na snazi i u novoj legislaturperiodi. Protiv su bili samo Linke i AfD – što samo po sebi govori o širini političkog konsenzusa elitnih partija kada je reč o sopstvenim privilegijama. Niko od „velike trojke“ nije ni pomislio da predloži zamrzavanje ili odustajanje od povećanja u vreme ekonomske krize. Nema signala solidarnosti, nema gestova prema građanima koji jedva preživljavaju. Samo tiho odobravanje da se sistem nastavi.
Ova praksa nije samo moralno upitna, već je direktan udar na poverenje u demokratiju. Dok vlada poziva građane na štednju, na odricanje, na strpljenje pred „teškim vremenima“, isti ti političari sebi obezbeđuju sigurnu i rastuću egzistenciju daleko iznad proseka.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Godina 2025. razotkrila je puno licemerje Nemačke i Evropske unije. Dok Berlin i Brisel drže lekcije o solidarnosti i fiskalnoj odgovornosti, sami sebi garantuju automatski rast plata, čak i kad privreda tone, fabrike se gase, a građani jedva plaćaju račune.
Nemačka koja voli da se predstavlja kao moralni stub Evrope, pokazala je da je njena solidarnost rezervisana samo za sopstvenu elitu. Sankcije koje je gurala uništile su sopstvenu energetsku sigurnost i industriju, a zelena agenda dovela je do rekordnih cena struje, ali poslanici u Bundestagu i birokrate u Briselu ne osećaju posledice.
Piše: Nina Stojanović
