Micotakis: Ne mogu zamisliti Zapadni Balkan u EU, a da Srbija nije njen deo

Srbija je temelj stabilnosti na Zapadnom Balkanu i ne mogu zamisliti da region bude deo Evropske unije, a da Srbija nije njen deo, poručio je premijer Grčke Kirijakos Micotakis.

Micotakis je, u podkastu „Ostatak je politika“ nekadašnjeg portparola britanske vlade Alistera Kembela i ranijeg ministra Rorija Stjuarta, podvukao da je Srbija najveća država i ekonomija regiona.

– Solunska deklaracija iz 2003. godine, dakle pre 21 godinu, prvi put je pominjala potrebu približavanja Zapadnog Balkana Evropi, ali nismo dovoljno napredovali. Postoji nova dinamika, takođe kao rezultat situacije u Ukrajini, i to moramo iskoristiti. Zato moramo nagraditi zemlje koje zaista najviše napreduju. Pomenuli ste Srbiju. Srbija je temelj stabilnosti Zapadnog Balkana. Ne mogu da zamislim da Zapadni Balkan bude priključen Evropi, a da Srbija nije deo nje. To je najveća država, najveća ekonomija. Naravno da teže u oba smera, tako da nam je potreban odgovarajući set podsticaja i destimulacija da poguramo Srbiju u njenom evropskom pravcu – podvukao je Micotakis.

Stjuart je kazao da su jedno od ključnih pitanja koje se tiče Zapadnog Balkana, odnosi između Srbije i severa Kosova, Srbije i Republike Srpske, kao i da postoji stvarna zabrinutost da se svi mogu naći na ivici ponavljanja nekog od ratova u Bosni i na Kosovu.

Konstatovao da to zahteva da Evropa rizikuje, te da je neophodno da Nemačka i Francuska da budu smele, ali da je jedan od problema što se uvek mogu sakriti iza izjave da kandidati nisu ispunili potrebne kriterijume.

Micotakis je odgovorio da će biti preispitan proces proširenja EU.

– Pre svega, jedna od stvari koju ćemo uraditi tokom sledećeg evropskog ciklusa je da preispitamo proces proširenja. Šta zapravo znači postati član? Koje su možda posredne prekretnice koje možemo postaviti za ove zemlje kako bi shvatile da će, kako budu napredovali, za njih biti koristi. Jer sada, budimo iskreni, građani Zapadnog Balkana ne veruju da će postati deo evropske porodice i to je veliki problem – naglasio je Micotakis.

Kembel je dodao da su tako mislili pre nekoliko godina.

– Verovatno sada manje veruju. Ima nekih zemalja, Crna Gora, recimo, napreduje. Moramo ih nagraditi. To nije ’bič’, gde ulazimo sa dugačkom listom stvari koje treba proveriti i reći im da ne rade dobro. Moramo i da se setimo, da vidimo svoje puteve. Grčka je ušla u Evropsku uniju 1981. Da li bismo „označili sve kutije“ da smo danas kandidat? Mislim, mislim da je to bila politička odluka doneta u to vreme, uz veliku podršku Žiskara d’Estena. Nemačka je bila oprezna. Zemlja je izlazila iz hunte. To je u ovom slučaju bila više geopolitička odluka, a manje tehnokratska. Ali u nekom trenutku mora se napraviti određeni napredak. Ali razumem vas kada kažete da će u jednom trenutku morati da se donesu neke smele političke odluke – konstatovao je on.

Na konstataciju Kembela o zemaljama koje žele da se pridruže EU, a vide Grčku kao malu prepreku, poput Severne Makedonije, te na pitanje kakva je njegova vizija za širu Evropu, Micotakis je istakao da su Grci zagovornici i veliki pristalice integracija Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.

– Na kraju krajeva, to je u našem najboljem interesu. To je naše neposredno susedstvo, iz kojeg smo prva zemlja koja je ušla u Evropsku uniju, relativno bogata u odnosu na Zapadni Balkan. Članica Natoa, Evrozone, Šengena… – ukazao je grčki premijer.

Na konstataciju da se neke zemlje osećaju kao da idu unazad, Micotakis je rekao da smatra da to nije problem Grčke.

– Pomenuli ste Severnu Makedoniju i promenu imena. Ponavljam, imao sam realnih problema sa Prespanskim sporazumom koji je sklopila prethodna vlada. Ali, poštovao sam ga. Pokušali smo da sarađujemo sa Severnom Makedonijom, da im pomognemo na njihovom evropskom putu. Ali, da bismo je približili Evropi, moraju poštovati evropske pravne tekovine i napredovati u pitanjima koja se odnose na vladavinu prava – ukazao je Micotakis.