Marija Lina Veka je italijanska novinarka, književnica i aktivistkinja. Godinama istražuje zločine počinjene u ime civilizacije Zapada, tako je stigla i do Kosova i Metohije u nameri da svetu objavi istinu o stradanju srpskog naroda. Ona je prva obelodanila istinu o trgovini organima na Kosovu, autor je više knjiga o stradanju Srba („Izgubljeno Kosovo“, „Kosovo i Metohija, nemoguć povratak“, „Zatvor pod otvorenim nebom“), a „Vučje srce“ je najupečatljivije svedočenje o stradanju Srba u južnoj srpskoj pokrajini.
U autorskom tekstu za „Vesti“, Marija Lina Veka analizira prethodnih skoro 21 godinu od bombardovanja Srbije. Njen tekst prenosimo u celosti.
„Za celo čovečanstvo taj 24. mart 1999. godine ostaće nezaboravni datum kada je NATO započeo masovnu kampanju protiv jedne suverene zemlje bez saglasnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i bez da je pokazao ikakvu nameru da potraži bilo kakav način za mirnu stabilizaciju regiona.
NATO je tada potvrdio da je reč o direktnoj akciji protiv vojnih ciljeva u Jugoslaviji i protiv Slobodana Miloševića, ali hiljade civila različitih etničkih grupa je ranjeno i ubijeno. NATO je to nazivao „kolateralnom štetom“.
Dvadeset godina kasnije Kosovo i Metohija je opustošeno mesto na kojem cvetaju samo nelagalni poslovi, etnička diskriminacija, a više od 250.000 građana Srbije ne može da se vrati svojim domovima, uprkos prisustvu tog istog NATO, ali i Ujedinjenih nacija i Euleksa. I uprkos obećanjima međunarodne zajednice.
Povrh toga, 2.000 Srba je nestalo i po svemu sudeći više od 300 su bili žrtve trgovine organima i to nekažnjeno zbog nezainteresovanosti međunarodne zajednice.
Stotine crkava Srpske pravoslavne crkve i drugih svetilišta, fresaka i drugih sakralnih blaga bilo je spaljeno do pepela pred očima međunarodnih snaga Kfora.
I Beograd je pre više od 20 godina bio na meti NATO, koji je punih 78 dana bombardovao Srbiju. To je i danas ranjeni grad. Mi ne zaboravljamo 24. mart 1999, ni danas posle više od dve decenije od bombardovanja NATO i agresije protiv SR Jugoslavije.
NATO je zapalio tu divlju agresiju u kojoj je Italija imala aktivnu ulogu šaljući svoje bombardere bez saglasnosti parlamenta u Rimu i u suprotnosti sa Članom 11. Ustava Italije, a sve to je izazvalo smrt 500 civila ne samo tokom 78 dana bombardovanja, već i u danima, mesecima i godinama koji su sledili. Ta „kolateralna šteta“ je trajala, a tu ne mislim samo na ubijene vojnike i civile tokom te agresije, već i na ubijene i kidnapovane zarad trgovine ljudskim organima i to od pripadnika OVK, a sve pred očima vojnika KFOR.
To je bio i bakteriološki i hemijski rat, što je posledica uništenja rezervoara vinil-monomera u Rafineriji u Pančevu, što je uzrokovalo porast broja ljudi koji obolevaju od raka.
Agonija Kosova i Metohije i dalje bukti, posebno za ljude koji su rešeni da ostanu na svojoj zemlji – Kosovu i Metohiji. Razrušene zgrade u Beogradu i danas podsećaju na drugu stranu rata, mediji često ignorišu taj košmar, tu halucinogenu viziju sadašnjosti. Ja ne zaboravljam!“
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
