Mališani čuvaju naš duh i dušu

Već šest godina sve slave i svečanosti, pa i u teškim godinama pandemije, pod okriljem Crkve Svetog arhiđakona Stefana u Esenu obeležene su radošću i izuzetnim kulturno-umetničkim ostvarenjima Pozorištanceta „Sveti Stefan“. Članovi pozorišta, mala i malo veća deca, a veliki čuvari naše kulture i našeg jezika, zajedno sa učiteljima i roditeljima, otrgli su od zaborava u tuđini mnoge naše pesme i pesnike, pisce i priče, junake i prosvetitelje – duh i dušu našeg naroda.

Sa posebnom ljubavlju utkanom u predstave, recitacije, muziku, pesmu i igru obasjaju svaki Vidovdan, Božić, Savindan, Vaskrs i Stevanjdan. A tu ljubav kojom zrače probudila je i razgorela Željka Ivančević, umetnička direktorka i osnivač Pozorištanceta i starešina crkve otac Duško svojim blagoslovima. Zato smo ih posetili.

Nasmejana lica

Otvarajući vrata male prostorije u Parohijskom domu u Esenu, gde živi i stvara Pozorištance, ugledali smo prvo rođendansku tortu, nasmejana dečja lica i začuli divan glas Tatjane – Tanje Božović i muziku Dragana Tošića. Deca su proslavljala rođendan jedne članice, a Tanja je sa Draganom pripremala novu pesmu. Istovremeno radosno i radno, i pod uvek budnim, brižnim okom Željke Ivančević.

Ona je rado govorila za „Vesti“ prvo o tome odakle joj ideja, želja i snaga da ostvari nešto ovako posebno za nas u dijaspori.

– Sve što ja, kao neko ko vodi Pozorištance, radim, radim za ovu crkvu, za decu, za moju decu, za spasenje moje familije. Pomalo saosećam sa našom decom ovde, jer sam i sama živela do svoje dvadesete godine u Hrvatskoj i ništa nisam znala o srpskoj istoriji i kulturi. Ništa o Nemanjićima, Lazaru, Obiliću. Naša deca ovde imaju priliku da nauče sve o nemačkoj tradiciji, ali ne i o našoj. Oni obično ne znaju ćirilicu. Kroz glumu, pesmu, priču i druženje dobijaju priliku da puno nauče – rekla nam je Željka.

Velika pomoć i podrška Željkina u ovom stvaranju su njena deca, sin Miloš i ćerka Milana. Miloš glumi i svira, a Milana je glumila, sada je tu za sva organizaciona pitanja.

– Sećam se 2017. godine kada je mama pokretala Pozorištance, od tada sam i ja deo njega. Naravno, tada sam bila devojčica koja je mnogo volela da glumi i da peva. Moje oduševljenje našom prvom predstavom „Boj i boja“ je nezaboravo. Igrala sam ulogu carice Milice, što mi je bila čast, a bila sam i veoma ponosna pošto sam rođena u Kruševcu. Sada više pomažem oko organizacije. Zapravo, u vreme korone trebalo je sve što je rađeno prebaciti u digitalni oblik – tu sam ja priskočila u pomoć. I tako je počela moja nova uloga u Pozorištancetu, dopala mi se i odredila, na neki način i moj profesionalni put, jer sada studiram književnost, kulturu i medije. Upoznala sam ovde puno prijatelja, a dve dobre drugarice sa kojima se i danas družim, stekla sam u Pozorištancetu – sa zadovoljstvom nam je ispričala Milana Ivančević.

Majke su važne

O svima koji pomažu u radu i daju snagu ovom uspešnom dečjem pozorišnom društvu, Željka govori sa puno pažnje.

– U radu Pozorištanceta veliku ulogu imaju majke, bez njih sve ovo ne bi moglo. Njima smo veoma zahvalni. Tatjana Božović i Lea Jovanovski motivišu decu da pevaju. Njih dve vode hor. Meni roditelji pričaju kako njihova deca maštaju da budu pevačice poput njih dve. A njih dve se razlikuju, ali se divno dopunjuju. Naravno, moram pomenuti Dragana Tošića i zahvaliti mu. On je muzički veoma obrazovan, inače je inženjer, a od prvog dana je sa nama i radi nam muzičke aranžmane. Tu nam je sada i njegova ćerka Natalija koja svira violinu. I on uvek ponavlja, nesebično dajući svoje vreme ovom pozorištu, da je sve za našu decu. Naučio je čemu treba Miloša, Paraskevu i Nataliju koji sviraju klavijature, flautu i violinu, i oni su prilično samostalni sada u stvaranju. Imamo sada i pojačanje – to su Milja Tanasić i njena ćerkica Mitra. Milja svira klavir i dosta nam pomaže. Moje su same pozorišne predstave koje zaista volim i smatram da kroz glumu, učenje uloge i igru, deca najviše uče i srpski i istoriju.

I za kraj nas je Željka otkriva našim čitaocima:

– Za Vaskrs pripremamo nešto sasvim novo, biće to pravo iznenađenje. Ideje dolaze, ali moram da naglasim da ništa ne radimo na svoju ruku, sve je ovo uz blagoslov oca Duška. On sve pogleda i da nam znak da to može.

Srce puno od prvog dana

Tanja Božović nam je, praveći pauzu dok vežba novu pesmu ispričala da već šest godina peva u Pozorištancetu.

– Pevač sam amater i doprinosim koliko mogu samo svojim talentom. Tu sam zbog sve ove dece, ali i zbog mojih troje Stefana, Đorđa i Lazara. Uz pevanje se deca okupe, druže se i upoznaju. Upoznaju i tradiciju i običaje. Sva deca ovde su za nas najbolja i sva pevaju divno. I oni osećaju taj naš stav i trude se. Time ih motivišemo da pevaju Gospodu. To se vidi u spotu „Zvezda se zasja“, kao što se vidi i na svim priredbama.

Za Leu Jovanovsku ovakav rad ima posebnu vrednost i lepotu.

– U Pozorištancetu sam od prvog dana. Ono mi je pružilo predivnu mogućnost – da budem među onim ljudima koji našoj deci bude ljubav prema našoj lepoj veri. Kroz rad ovde ostvaruju se zajedno dve moje ljubavi – pevanje i rad sa decom. Srce mi je puno kada vidim radost sa kojom kroz igru uče tako lepe stvari naše kulture – iskreno je rekla Lea.

Sve je lako uz pesmu

Dolazak u dečje pozorište i svoj rad opisao nam je i Dragan Tošić:

– Moja porodica u Esen je došla 2018. godine i odmah po dolasku raspitali smo se gde se neguje naša kultura i gde bi deca mogla da nam odrastaju u našem duhu i našoj tradiciji. Tako su se moje dve ćerke Sandra i Natalija upisale prvo u folklornu sekciju i tada se nismo ni nadali da ćemo učestvovati u stvaranju ovakvih muzičkih ostvarenja. Pozorištance je tada već postojalo, a nas je privukla Željkina ideja da pokušamo da deca kroz pesmu ne samo razumeju naš jezik, nego da ga osete. Tako je počela naša saradnja – priča Dragan i dodaje da pesme nalaze na internetu u originalnom izdanju.

– Onda ih prilagođavamo. Kada kažem mi, mislim pre svega na Tanju i Leu i decu koja prelepo pevaju. Ipak najlepše od svega je to što je nama sve to od Boga dato – ništa ne nameštamo i ne silimo. Naši članovi nisu samo deca, već i ljudi svih dobi. A najveće bogatstvo Pozorištanceta je spontanost. Ideje se jednostavno rađaju, a mi ih prepoznajemo, podržavamo i razvijamo. Cilj nam je da okupimo što više naše dece, da zavole Pozorištance i da jednog dana i njihova deca budu u nekom pozorištancetu, a mi u publici – kaže Dragan.

Zbižili smo se

Milja Tanasić, mama male slavljenice Mitre poklonila je čitaocima „Vesti“ više nego interesantnu priču.

– Svi događaji koji okupljaju nas u dijaspori, kroz čuvanje naše tradicije, kulture i našeg jezika, mnogo su važni i za decu i za nas odrasle. Nekad nismo ni svesni koliko je to bitno, a ja sam to videla po mojoj ćerki. Kada je pošla u prvi razred nemačke škole želela je da na času nacrta našu zastavu gledajući sliku koju joj je učiteljica pokazala na internetu. Nacrtala ju je, ali su na našoj zastavi mog deteta glave dvoglavog orla bile okrenute jedna prema drugoj. Ona je nacrtala ono za čime čezne, a ja sam to razumela. Ona ide sada i u srpsku školu i tu u kontaktu sa našom decom ima više slobode, topline i druženja. Učešćem u Pozorištancetu, pravljenjem pesama, predstava i mojim učešćem zbižili smo se sa našim ljudima. Osim toga, sve je pod okriljem ovog hrama koji mnogo znači i našim dušama i našim porodicama – rekla je Milja.

Božić u očima dece

A povodom malog Božićnog prikaza u kome su uloge imali najmlađi članovi i spota za pesmu „Zvezda se zasja“, koji su se uoči najradosnijeg praznika pojavili na televiziji Hram, Željka nam je otkrila:

– Već više godina mi pratimo televiziju Hram i televizija Hram prati nas. Naša deca, roditelji, moja ćerka i ja često i rado gledamo njihove emisije sa decom i kako oni priređuju spotove. Ideja je ovoga puta došla od moje ćerke. Inspiraciju je našla u TV programu za decu. A odlučili smo se da akteri budu najmlađi, jer su najslađi u svojoj spontanosti. Najmlađi ima tri godine, drugi su predškolci. Od nas su dobili tekstove o rođenju Hristovom. Zapravo, majke su imale zadatak da deci pred spavanje u jednom dužem periodu od par nedelja čitaju tu priču. To je bio mali temelj veronauke. Tako smo ih pripremali. U prostoru za snimanje napravili smo prijatnu atmosferu da bi se deca dobro osećala. Na postavljena pitanja oni su spontano odgovarali. Ta tri minuta spota stvorena su montiranjem – koje je bilo povereno mojoj ćerki – iz mnogo dužeg snimljenog materijala. To su sve primetili na TV Hram i na tome su nam čestitali. Čak nam je i vladika Jovan čestitao. Znače nam te pozitivne kritike.