Maestro, Srbija te pamti!

Legendarni kompozitor tokom bombardovanja 1999. organizovao koncert podrške našem narodu u Atini uz poruku da „pesma nadjača zvuk sirena koje plaču i fijuk raketa“.

Otišao je osvedočeni prijatelj Srbije! Legendarni grčki kompozitor, otac sirtakija i veliki srpski prijatelj, Mikis Teodorakis preminuo je u svom domu Atini u 96. godini. Izdali su ga srce i pluća.

– Danas smo izgubili deo grčke duše, naš Mikis je otišao – napisala je na Tviteru Lina Mendoni, ministarka kulture Grčke.

Ali, ne plače samo Grčka…

– Tuguje i Srbija, Teodorakis je bio ne samo jedan od najvećih kompozitora današnjice, već i veliki prijatelj naše zemlje i našeg naroda. Pamtićemo ga po svevremenoj muzici koja je ostavila pečat u celom svetu, ali i po hrabrosti da podrži Srbiju u najtežim trenucima i u vreme jednog od najvećih iskušenja kroz koje je naša zemlja prošla tokom bombardovanja 1999. godine – napisao je u telegramu saučešća predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Veliki umetnik, borac za pravdu i čovek slobodarskog duha Mikis je, naveo je Vučić, ostavio jedinstven trag u istoriji muzike i u našim srcima.

– Zbogom, veliki maestro! Srbija te pamti! – poručio je šef države.

NE varvarizmu

I naravno da Srbija ne može i ne sme da zaboravi podršku slavnog umetnika dok su na našu zemlju 1999. padale bombe. Pamtimo i koncert koji je te godine na Trgu Sintagma, u Atini, organizovao u znak podrške našoj zemlji protiv NATO bombardovanja kada je poručio svetu „Sramite se zbog Srbije!“

-Žele da pretvore Srbiju u pustoš, pustinju pepela i krvi, da bi je mogli pokazati narednim žrtvama i reći „pogledajte šta će vam se desiti ako se ne pokorite“. Mi Grci moramo biti ponosni jer smo jedini koji ujedinjeni i posvećeni kažemo NE varvarizmu – gromoglasno je poručio Teodorakis, pa nastavio:

– Mi stojimo pored žrtava, naše srpske braće, i želimo da naša pesma nadjača zvuk sirena koje plaču i fijuk raketa. Beograde, danas pevamo za tebe!

I te reči Srbija ne zaboravlja.

– Veliki kompozitor, veliki prijatelj Srba, grčka legenda. Veoma mi je žao – napisao je Bora Đorđević, frontmen grupe Riblja čorba.

Čuveni grčki umetnik, podsetimo, svetsku slavu je stekao 60-ih godina muzikom za film „Grk Zorba“ Mihaila Kakojanisa sa Entonijem Kvinom u glavnoj ulozi. Tematska muzika iz ovog ostvarenja nagrađena je sa tri Oskara, a za mnoge Grke ona je postala nešto poput nacionalne himne.

Borac za pravdu

Teodorakis je rođen 25. jula na ostrvu Hios. Od mladosti je bio fasciniran muzikom, bio je samouk, i još kao dete je pisao pesme, iako nije imao instrumente. Muziku je otkrio u jednom starom filmu o Betovenu.

– Gledao sam film zajedno sa ocem. Bio sam fasciniran. Molio sam oca, koji je poslom išao u Atinu, da mi donese sve što nađe o muzici. I tako je počelo – ispričao je u jednom intervjuu grčkoj televiziji.

Kasnije je studirao muziku na Konzervatorijumu u Atini, a potom i Konzervatorijumu u Parizu.

Smatra se najvećim grčkim kompozitorom koji je iza sebe ostavio više od hiljadu dela, a njegove pesme izvodili su i Bitlsi i Edit Pjaf.

Ali, Teodorakis nije bio samo kompozitor, muzičar i dirigent, već i veliki borac za pravdu i slobodu, a veliki trag ostavio je i u politici. Kada se nešto u Grčkoj događalo svi su želeli da čuju šta on o tome misli. Bio je u pokretu otpora za vreme Drugog svetskog rata, borio se uz komuniste tokom građanskog rata (1946-1949), bio je poslanik tokom 1980-tih i ministar u konzervativnoj vladi početkom 1990-ih. Zbog svojih uverenja više puta je zatvaran, ali je ostao politički aktivan tokom celog života.

Kirjakis je odigrao i ključnu ulogu u podizanju svesti o globalnom položaju Grčke tokom vojne diktature krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina 20. veka. Doživeo je tada i da mu zabrane muziku i proteraju ga. Zahvaljujući svetskoj slavi pustili su ga da izađe iz zemlje, pa je do 1974. živeo u egzilu u Parizu, gde je i komponovao „Aksion Esti“, „Pesmu mrtve braće“ i „Kanto general“.

Počasni građanin Novog Sada

U znak zahvalnosti što je Srpskom narodnom pozorištu poklonio prava za izvođenje baleta Grk Zorba, proglašen je za počasnog građanina Novog Sada 2004. godine.

Devet godina kasnije tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlikovao je Teodorakisa i grčkog profesora Afksendijosa Kalangosa.

Gost Beograda

Muzika ima snagu u političkom smislu, ali ja nikada nisam pravio angažovanu muziku. Poznato je da ona može da izrazi osećanja slobode, ljubavi, demokratije i u tome je njena snaga… Ostaje nam da ne izgubimo sopstvene korene, kulturnu tradiciju i istorijsko sećanje. Moj Grk Zorba je vernik slobode – govorio je, prenose beogradski mediji, Teodorakis prilikom dolaska u srpsku prestonicu juna 1999. godine, odmah posle bombardovanja. Pored ohrabrenja doneo je i 15 tona humanitarne pomoći u hrani i lekovima.

Trodnevna žalost

Poslednjih godina legenda Grčke, otac dvoje dece i deda četvoro unučadi nije javno nastupao zbog lošeg zdravstvenog stanja, ali je iz svog doma podno Akropolja pomno pratio sve što se dešavalo u zemlji. Povodom njegove smrti u Grčkoj je proglašena trodnevna žalost a, prema njegovoj želji, biće sahranjen u Hanji, na Kritu.