Ljubav na dva točka

Dragan Markušev je kao svaki dečak obožavao motore, s tim što je njega „igra“ odvela daleko. Pasionirano je prikupljao motore 30 godina, a rezultat je impozantna Muzejska zbirka starovremenskih motocikala na samom ulazu u Pančevo.

Kad dođete do bele ograde nikad ne biste naslutili da se iza krije kuća koja podseća na mali zamak s tri povezana dvorišna objekta u kojima se čuva omanje blago. Kad uđete, skoro vek unazad „vratiće“ vas više od 120 motocikala oldtajmera i oko 30 bočnih prikolica koje je nemačka, italijanska, francuska i američka moto-industrija iznedrila u periodu od dvadesetih do šezdesetih godina prošlog veka.

Ponos kolekcionara

– Nije poenta koliko ih imam već da su kolekcionarski primerci – ističe na početku razgovora Dragan Markušev (49), osnivač udruženja „Ljubitelji starovremenskih motocikala Pančevo“ i vlasnik jedinstvene zbirke oldtajmera.

Mnogi odmah prepoznaju motocikl s prikolicom BMW R12 jer su ga viđali u partizanskim filmovima – vozili su ih Hitlerovi vojnici. Da bi utisak bio jači, pored jedne od tri R12 stoje lutke u vojnim uniformama. Tu su i jedan Tunderbird 650 , koji je bio u pratnji Samita nesvrstanih Harli Dejvidson iz 1930, primerci italijanskog Moto gucija iz 1936/37, đilere iz 1937. Za oko, ipak, zapada jedan poseban motocikl.

– To je lep BMW model R60 iz 1957. sa bočnom prikolicom, u koji sam uložio malo više sredstava, a ofarbao ga je moj dobar drugar. Ovo pored je BMW S47/2 s punim dobošem iz 1954. i prikolicom. Pomenuo bih i ovaj izuzetno redak motor zbog koga nam je Klub Nenj imperial iz Velike Britanije pisao da je fenomenalno da u ovako maloj zemlji postoji primerak modela “ 7B super sport“ iz 1929. s prikolicom u prvoj boji, a pravljeno ih je samo 1.000 komada – nadahnuto priča Dragan dok iz svake njegove rečenici izvire veliko znanje i još veća ljubav prema dvotočkašima.

To znaju svi oni koji su bili u poseti jer je svima, zavisno od interesovanja, pričao o modelima i kako je došao do njih. Pokušaće, kao nama, da im rečima, s velikim žarom, dočara osećaj „kad upališ motor koji 50 godina nije radio, on ponovo oživi“.

– Ili kad uložite puno rada, vremena i sredstava u motocikl i on proradi – sa sjajem u očima priča stručnjak za motocikle koji nije završio ništa što ima veze s mehanikom, već je učio od starijih ljubitelja motora i bivših trkača.

Čuvanje od zaborava

Muzej zvanično postoji od 2014. godine kad je Dragan osnovao Udruženje, ali se on ovim bavi više od 30 godina.

– Počelo je kao igra kad sam bio dete. Vozio sam ujakov tomos TL14 po dvorištu, da bi se u šestom razredu okuražio i vozio ulicom. Prvi veći motocikl koji sam nabavio bio je cindap 200 iz 1952. Išao sam u srednju školu, doneo ga u dve stiroporske kutije od bojlera, pa ga sav srećan sklapao uz pomoć komšije penzionera koji se razumeo u mehaniku. Vozio sam ga nekoliko godina, a onda seo na prvog BMW boksera i ljubav je rođena – seća se početaka Dragan kod kojeg je igra prerasla u zanimaciju, vikend vožnju starim motociklima.

Gde god bi stao u nekom selu, ljudi bi prepoznavali motocikl, starog trijumfa, koreksa ili šta god da je u tom trenutku vozio.

– Kažu mi da znaju nekoga ko čuva nešto slično, pa skoknemo do njega i dođe do trgovine. Nešto sam nalazio na otpadima, razmenjivao s drugim kolekcionarima, a onda je „došao“ internet, pa sam lakše dolazio do delova ili celih komada. Vozeći i sakupljajući došao sam na ideju da ih izložim. Zapravo, bilo mi je žao da ih prodam, hteo sam da ih sačuvam od zaborava – ističe naš sagovornik.

Stiskao se, kaže, na sve strane da bi mogao da sebi to priušti. Napravio je jednu, pa drugu i treću „halu“. On ih zove „garaže“, a narod „muzej“ u kome, doduše, sme da se sedne na eksponate, koji su „glumili“ u raznim serijama i filmovima.

Delić sreće

Kad sa starih motora pogled skrene na zidove, vidite bezbroj starih sedišta, radio-aparata, plakata i reklama iz tog vremena. Ko pogleda u plafon, naći će se oči u oči sa Merilin Monro – na gredama su ogromni posteri najpoznatije plavuše na svetu, a ako neko izrazi želju da čuje ploču, rado će domaćin naviti gramofon.

– Svašta su mi ljudi poklanjali jer znaju da skupljam. Sa svim retro objektima koje imam, uključujući i parnjaču iz 1908, stara banatska kola, prese za grožđe i drndare, lako bih napunio prostor od hiljadu kvadrata – kaže ponosno Dragan koji ima i dva prelepa automobila oldtajmera u zasebnoj garaži.

Otkud tolika strast prema, neko bi naivno rekao, starudijama, a zapravo arhaičnim primercima zlatnog perioda?

– Način da se vratiš u prošlost. Ko od nas ne bi poželeo da sretne neke drage osobe kojih više nema? – pita ovaj poštovalac „old skul“ mehanike i originala iz dobrih starih vremena.

– Malo ko danas priča o opuštanju, uživanju ili o nečemu što nas čini srećnim, a ja ovde nalazim delić toga. To želim i svim svojim gostima da pružim – kaže za kraj naš srdačni domaćin.

Razbija predrasude

Dolazak se najavljuje, a ulaznica nema cenu, već ko koliko da. Osim kod grupnih poseta, a i tada bude simbolična brojka. Najčešći posetioci su mali i veliki dečaci, mada u ovom retro carstvu i oni koji nisu hteli da dođu nađu nešto što im se sviđa. Kao, recimo, gospođa koja je bila s grupom penzionera iz Novog Sada.

– Nije bila oduševljena gde je dovedena, gunđala je sve vreme. Odjednom vrisak i plač pored zelene peći, a ona me pita: „Odakle ti? Pa ja sam imala ovakvu kao dete. Šta si mi uradio, vratio si me u detinjstvo.“ Na kraju je otišla srećna – kaže zadovoljno Dragan.

Deo Titove pratnje

Iako tadašnja Udba nije dozvoljavala da se zna tačan broj vozila pri JNA i miliciji, zvanična priča koja se poklapa s pet izvora iz same pratnje je da je britanska kraljica poklonila FNR Jugoslaviji 100 motocikala marke Triumph (96 Thunderbirda 650 i četiri Bonevila 750) za potrebe pratnje tokom Samita nesvrstanih 1961. u Beogradu. Neki su kasnije završili u inostranstvu, a neki na otpadu kod Pančevačkog mosta. Ovo je jedan od tih modela – kaže kolekcionar pokazujući na eksponat.

Kralj druma

Dragan nema samo jedan omiljeni motor već mnoge koje voli ili poštuje. Neke zbog lepote, a druge zbog retkosti. Kao dete je, recimo, maštao da ima BMW.

– Volim motocikle s BMW motorima. Ne pričam o brzini ili vetru u kosi, već o osećaju koji pružaju dvocilindrični motori. Ako hoćeš brzinu, voziš japanske motore. Vozio sam ih, ali to smatram oko tri i po godine propuštenog života što se tiče kolekcije – reče s pomalo tuge.

Kao dečak je imao i kesu Harli Dejvidson sa slikom devojke naslonjene na motor. Danas ne zna gde je kesa, ali zato vozi jednog harlija. I to onog s visokim volanom, za uživanje i opuštanje jer na njemu se ne jurca.

– Nikako! Od gvožđa je, težak 350 kilograma i, poput automobila, ima 1.450 kubika u dva cilindra. Ima jake vibracije, treba snage za njega. Pravi muški motor, nema zezanja s njim – kaže nasmejani domaćin i ističe da je u pitanju model “ roud king “ („kralj druma“), koji je, po želji Elvisa Preslija, napravljen 60-ih godina 20. veka.

Maketa uspomena

I ova postavka ima vitrinu s raznim delovima, alatom, starim dozvolama i jednom maketom.

– Pirs Bronsan je kao Džejms Bond u „Sutra nikad ne umire“ (1997) vozio ovog BMW-a (R 1200 C kruzer) i već u prvoj sceni sam ga poželeo. Ispunio sam želju mnogo kasnije – priča Dragan i dodaje da taj model nije hteo da proda. A mnogi su ga želeli, pa je „lupio“ visoku cifru. Posle nekog vremena, došao mu je drugar sa traženom svotom. Iako je mogao da ga uveze za 2.000 evra manje, želeo je baš tog. Naganjali su se malo, pa da bi sačuvao obraz, a i prijateljstvo, Dragan mu ga je na kraju ustupio. Kao utešnu nagradu je dobio maketu za vitrinu.

Preteča smarta

Piscu ovih redova posebno je simpatičan mali plavi auto, dvosed s jednim vratima. Kolega je rekao „avangarda smarta“, a domaćin objasnio da je to najmanji BMW iseta iz 1957. s motorom iz motocikla od 250 kubika. Tu je i velosiped – preteča bicikle, ali s jednim malim i jednim ogromnim točkom. Nema tu oslanjanja na noge nego samo naskakanje i skakanje s njega.

Deka od 100 leta

U kolekciji je najstariji motor DKW E206, u prvoj boji iz 1926. godine.

– Rekao bih da mu nikad nije rađen motor, još nisam imao vremena da ga provozam. Kilometar čas na dve remilice i jednom kaišu mu definitivno radi. Još vrti, a za pet godina će napuniti 100 godina – naglašava Markušev.

Intrigantne lisice

Nekoliko modela cindapa KS 750 čeka da ih Dragan dovrši kad bude imao vremena, sredstava i delova. Na pitanje „a šta ćemo sa lisicama koje vise na volanu“, Dragan se od srca nasmejao:

– Moram da kažem da devojke i dame uvek prvo primete lisice, dok muški zagledaju samu mašinu – rekao je te otkrio „misteriju“ otkud one tamo – u pitanju je vojni motor, koji će prepoznati svi koji su gledali „Otpisane“.

Nije kraj

Dragan Markušev ima na placu još 15 motocikala za koje nema mesta u svom muzeju.

– Mnogi mi kažu da treba da budem zadovoljan jer sam toliko želja sebi ispunio. S druge strane, kažu da čovek koji je ispunio sve svoje želje, više nema razloga da živi. U tom kontekstu, nedostaje mi više američkih modela – priznaje s osmehom.

Stari šarmeri iskusni „glumci“

Rado se Dragan odaziva pozivima filmadžija i producentskih kuća za snimanje filmova, serija, spotova, reklama i foto-sešna. Kako kaže, motocikli su se više pojavljivali u stranim serijama, a automobili u domaćoj produkciji („Montevideo, Bog te video“, „Šešir profesora Koste Vujića“, „Senke nad Balkanom“, „Budi Bog s nama“, „Aleksandar od Jugoslavije“…). A dva lepotana, automobili oldtajmeri, odmah osvajaju srca, bilo da više volite crnu eleganciju – ševrolet sedan iz 1929. sa žičanim točkovima i belim, gangsterskim gumama ili romantični kabriolet crveni pontijak phaeton iz 1928, takozvani big siks u beloj koži, sa drvenim originalnim točkovima.

Dragan se bavi i iznajmljivanjem oldtajmera za mature, rođendane i, naravno, venčanja.

– Oldtajmeri su u originalnom stanju, odišu elegancijom, komforom i šarmom svog vremena. Mala tajna je da crni ševrolet donosi novac (voleli su ga trgovci i bankari), a da crveni pontijak donosi ljubav i sreću (volela ga je Merilin Monro) – otkriva naš sagovornik uz komentar da iznajmljivanje oldtajmer automobila i motocikala podstiče razvoj i opstanak ovog muzeja.

Gestapo sitroen

Osim ševroleta i pontijaka, Dragan ima i dugački sitroen traksion long,
čuveni Gestapo model sa šest prozora koji je trenutno kod njegovih roditelja „jer nema mesta u dvorištu“. Imao je čak i autobus iz 1956. od osam i po metara, ali ga je prepustio Čedi Žeravici, koji ima Muzej traktora i parnih mašina.