Rusija ne stvara nikakve povode za konfliktnu situaciju oko Ukrajine, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
– Što se tiče posledica kojima nam, kako ste rekli, preti Nemačka, ne mogu da predvidim kakve korake će nemačka vlada odlučiti da preduzme u ovoj ili onoj situaciji. Nismo davali i ne dajemo nikakve povode za stvaranje neke nove konfliktne situacije – rekao je Lavrov na konferenciji za novinare nakon sastanka sa nemačkom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok.
Ministar je istakao da je neprihvatljivo predstavljanje Rusije kao strane u sukobu u Ukrajini, kao i da sa Nemačkom postoji zajedničko razumevanje da nema alternative Minskim sporazumima.
– O Ukrajini imamo zajedničko shvatanje da ne postoji alternativa za minski paket mera, ukazali smo partnerima da su neprihvatljivi pokušaji da se Rusija predstavi kao strana u sukobu. Takvi pokušaji se primećuju u poslednje vreme i da se odgovornost za nedostatak napretka u primeni Minskih sporazuma prebaci na Rusiju – rekao je Lavrov.
Ministar je naveo i da je šefici nemačke diplomatije objasnio da Moskva ne može da prihvati nikakve zahteve u vezi sa dejstvima ruske vojske na svojoj teritoriji.
– Takođe smo objasnili da se pod eskalacijom, o kojoj sada govore mnogi zapadni političari, smatra prisustvo naših sopstvenih trupa na sopstvenoj teritoriji i sprovođenje neophodnih mera za borbenu obuku, što radi svaka država, i objasnili da ne možemo da prihvatamo neke zahteve koji se tiču dejstava naših oružanih snaga i naše sopstvene zemlje – istakao je ruski ministar.
On je dodao da se nada da će „nemačke kolege uticati na svoje kijevske partnere da konačno ispune svoje obaveze“.
– U tom kontekstu razmenili smo mišljenja o daljim perspektivama saradnje u okviru normandijskog formata i o tome koje korake je potrebno preduzeti kako bi se u okviru te četvorke pomoglo implementaciji minskog paketa mera, prvenstveno kroz intenziviranje rada kontakt grupe, u kojoj su predstavljeni i Kijev i Donjeck i Lugansk – rekao je ministar.
Prema njegovim rečima, ukrajinska strana do sada nije uradila ništa na sprovođenju odluka samita normandijske četvorke (Nemačka, Rusija, Ukrajina i Francuska) koji je održan u Parizu 2019. godine.
– U Parizu je 2019. godine, danas smo i na to podsetili, bio samit normandijske četvorke, gde su tokom teških pregovora formulisani i odobreni konkretni koraci od strane svih učesnika ovog samita, koje treba da preduzmu, pre svega, kijevske vlasti. Do sada ništa od ovoga nije urađeno. Za nas nije glavno kada se sastati (u normandijskom formatu), već zašto se sastati. Zato nam je važno da imamo unapred postignuto jasno razumevanje sa čime ćemo ići na sastanak u normandijskom formatu na ovom ili onom nivou – objasnio je ministar.
On je dodao da je trenutno u toku rad preko spoljnopolitičkih savetnika lidera normandijskog formata.
Govoreći o mogućem učešću Sjedinjenih Američkih Država u rešavanju sukoba u Ukrajini, Lavrov je rekao da će Rusija pozdraviti pomoć SAD, pošto Vašington ima odlučujući uticaj na vlasti u Kijevu.
U poslednje vreme se u zapadnim zemljama, kao i u Kijevu čuju tvrdnje o mogućoj invaziji Rusije na Ukrajinu. Rusija je u više navrata negirala optužbe za „agresivna dejstva”, navodeći da nikome ne preti i nema nameru nikoga napada, a da se izjave o „ruskoj agresiji” koriste kao izgovor da se što više vojne tehnike NATO-a rasporedi u blizini ruske granice. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ranije je napomenulo da su izjave Zapada o „ruskoj agresiji“ i mogućnosti da se Kijevu pomogne da se odbrani od nje i smešne i opasne.
Sukob u Donbasu
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.
Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatra se, između ostalog, i na sastancima kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba. Međutim, i nakon sporazuma o primirju između sukobljenih i dalje dolazi do razmene vatre.
„Normandijski format” pregovora o Ukrajini postoji od juna 2014. godine. Tada su, tokom proslave 70. godišnjice iskrcavanja savezničkih trupa u Normandiji, lideri Nemačke, Rusije, Ukrajine i Francuske prvi put razgovarali o rešavanju sukoba u Donbasu. Poslednji samit održan je u Parizu 9. decembra 2019. godine. U poslednje vreme strane na različitim nivoima razgovaraju o izgledima za saradnju u ovom formatu.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
