Kupili kozu i svinjče, pa se veselili ceo dan

Najbrojniji u Pčinjskom okrugu: Porodica Ljubisavljević

 

Ali, ni oni nisu sedeli skršetnih ruku, kupili su mlečnu kozu i mladu svinju koju će čuvati do početka decembra i svinjokolja. Imaju još jednu odranije, pa se nadaju da će dve koje će uhraniti, biti dovoljne da zimi u skromna jela ubace po parče mesa za sve.

Mezimica: Dragana i petomesečna Marina Deca ljubavi – Za Dragana sam se udala kad mu je umrla prva žena. Zatekla sam Zlaticu, Zlatka i Lazara, i prihvatila ih kao svoju decu. Ja sam izrodila još jedanaestoro. Nisam ništa planirala, mislim da se deca ne planiraju, već da se rađaju iz ljubavi – kaže Dragana koja vodi računa o deci. Ona deca koja idu u školu, po smenama dolaze i odlaze, pa kad stignu odmah idu da čuvaju koze i hrane svinje. Majka mora svaki dan da umesi 11 hlebova, da zgotovi kakav-takav ručak, da opere veš na ruke, da okupa one mališane koji su taj dan najmusaviji. Obaveza na pretek, ali se mlada žena ne predaje. Najviše posla je na njenim plećima, a deca joj pomažu. Zna se i njeno pravilo – ko ne radi, ne može ni da jede, pa neka bira.

– Mali Milan se najviše obradovao kozi jer sad imamo četiri i plus muško jare. Nismo uspeli da renoviramo štalu koja nam je izgorela u požaru, obećali su pomoć iz opštine, ali još uvek je nema. Sami smo pokrili deo sa daskama i letvama da sklonimo koze i svinje od hladnoće. Imamo jedan veći plast sena, kosimo još, pa se nadamo da ćemo imati hranu i za koze. Očekujemo na proleće jariće, ako Bog da, želja nam je da imamo jedno malo stado koje će da nas hrani – kaže domaćin Dragan.

– Mnogo toga nema, ali red se zna. Prvo i osnovno jeste da imamo brašna i hleba, potom pasulja, krompira, luka… Ove godine rodila je paprika i paradajz u plasteniku koji smo dobili od organizacije Životna pomoć iz Vranja. Napravili smo najviše turšije, jedno veće bure, ima i ajvara, doduše mi ne pečemo paprike jer nemamo uslova, već ih podgrejemo da omeknu i tako ih sameljemo, stavimo paradajz, crveni i plavi i izađe dosta za nas. Malo smo nanizali i paprika da ima, onih suvih, a stavili smo i nešto ukuvanog paradajza u flašama. Dosta je rodilo, ali nismo prodavali, dao sam rođacima, dao ćerki Zlatici iz prvog braka koja se udala, posećuje me i uskoro očekujem da dobijem unuka i postanem deda – sav ozaren priča Dragan, koji radi svakodnevno po selu, ne bira poslove, i zarađuje od pet do osam evra dnevno.

Još žale za izgorelom štalom. Iako siromaštvo izbija iz svakog kutka njihovog doma, oni su skromni u zahtevima.

– Samo da smo zdravi svi, da nema bolesti, da očuvamo svinje i koze, a ostalo daće Bog… Koliko deci treba, šta sve nemaju, igračku nisu videli, slatikiše, pa šta, vesela su, čuvaju koze, igraju se pored reke i crkve, uživaju na svežem vazduhu, pa kad dođu pojedu bilo šta, samo da ga ima – priča Dragan koji dobija dečji dodatak oko 10.000 dinara i socijalnu pomoć od 11.300 dinara. – To je sve od države, hvala joj – oporo reče Dragan na rastanku, dok za nama još dugo odzvanja smeh dece koja veselo trčkaraju po dvorištu.
 

Zdravi i živi Dragan i Dragana snalaze se kako znaju i umeju, drugog izbora nemaju. Otkad im je izgorela štala, niko im se nije javio da pomogne osim čitalaca "Vesti" i plemenitih ljudi iz dijaspore. – Puno im hvala, stvarno smo iznenađeni, ovo je za nas neočekivano. Znamo šta govore ovde u našem kraju, pitaju nas zašto imamo toliko dece, i spotiču nam da takve kao što smo mi ne treba žaliti ni pomagati. Mi ne tražimo da nas niko žali, hvala Bogu, svi smo zdravi i živi – ističe pomalo ljutito tata Dragan.   Veruje u sutra: Lazar Petković Dobri ljudi daju nadu Želja iste dobrotvorke iz Sidneja bila je i da 200 AUD otputuje u Banju Koviljaču što je donelo nov osmeh na lice 24-godišnjeg Lazara Petkovića koji se od 1995. bori s rakom testisa. Do sada je više puta odlazio na terapije u Moskvu i ostale su mu još dve da u junu naredne godine zaokruži petogodišnji ciklus lečenja. Za dva odlaska trebalo bi mu još oko 7.000 evra, ali Lazar sada ne zna hoće li i kada uspeti da sakupi novac za narednu biohronu terapiju, jedini preostali način lečenja. – Veliko hvala na ovoj pomoći, koja mi mnogo znači. Nadam se da ću uspeti da obezbedim neophodan novac i ponovo odem u Rusiju. Trenutno kao fizioterapeut volonterski radim u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju, ali mi tromesečni rok ističe 29. oktobra. Nema velike nade da ću nastaviti, a tako bih voleo da i dalje radim – kaže Lazar koji se zasad oseća dobro i zajedno s porodicom pozdravlja plemenitu donatorku.   POZIV DONATORIMA Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.