Ali, ni oni nisu sedeli skršetnih ruku, kupili su mlečnu kozu i mladu svinju koju će čuvati do početka decembra i svinjokolja. Imaju još jednu odranije, pa se nadaju da će dve koje će uhraniti, biti dovoljne da zimi u skromna jela ubace po parče mesa za sve.
Mezimica: Dragana i petomesečna Marina
Deca ljubavi– Za Dragana sam se udala kad mu je umrla prva žena. Zatekla sam Zlaticu, Zlatka i Lazara, i prihvatila ih kao svoju decu. Ja sam izrodila još jedanaestoro. Nisam ništa planirala, mislim da se deca ne planiraju, već da se rađaju iz ljubavi – kaže Dragana koja vodi računa o deci. |
– Mali Milan se najviše obradovao kozi jer sad imamo četiri i plus muško jare. Nismo uspeli da renoviramo štalu koja nam je izgorela u požaru, obećali su pomoć iz opštine, ali još uvek je nema. Sami smo pokrili deo sa daskama i letvama da sklonimo koze i svinje od hladnoće. Imamo jedan veći plast sena, kosimo još, pa se nadamo da ćemo imati hranu i za koze. Očekujemo na proleće jariće, ako Bog da, želja nam je da imamo jedno malo stado koje će da nas hrani – kaže domaćin Dragan.
– Mnogo toga nema, ali red se zna. Prvo i osnovno jeste da imamo brašna i hleba, potom pasulja, krompira, luka… Ove godine rodila je paprika i paradajz u plasteniku koji smo dobili od organizacije Životna pomoć iz Vranja. Napravili smo najviše turšije, jedno veće bure, ima i ajvara, doduše mi ne pečemo paprike jer nemamo uslova, već ih podgrejemo da omeknu i tako ih sameljemo, stavimo paradajz, crveni i plavi i izađe dosta za nas. Malo smo nanizali i paprika da ima, onih suvih, a stavili smo i nešto ukuvanog paradajza u flašama. Dosta je rodilo, ali nismo prodavali, dao sam rođacima, dao ćerki Zlatici iz prvog braka koja se udala, posećuje me i uskoro očekujem da dobijem unuka i postanem deda – sav ozaren priča Dragan, koji radi svakodnevno po selu, ne bira poslove, i zarađuje od pet do osam evra dnevno.
Još žale za izgorelom štalom. Iako siromaštvo izbija iz svakog kutka njihovog doma, oni su skromni u zahtevima.
– Samo da smo zdravi svi, da nema bolesti, da očuvamo svinje i koze, a ostalo daće Bog… Koliko deci treba, šta sve nemaju, igračku nisu videli, slatikiše, pa šta, vesela su, čuvaju koze, igraju se pored reke i crkve, uživaju na svežem vazduhu, pa kad dođu pojedu bilo šta, samo da ga ima – priča Dragan koji dobija dečji dodatak oko 10.000 dinara i socijalnu pomoć od 11.300 dinara. – To je sve od države, hvala joj – oporo reče Dragan na rastanku, dok za nama još dugo odzvanja smeh dece koja veselo trčkaraju po dvorištu.
Zdravi i živiDragan i Dragana snalaze se kako znaju i umeju, drugog izbora nemaju. Otkad im je izgorela štala, niko im se nije javio da pomogne osim čitalaca "Vesti" i plemenitih ljudi iz dijaspore. – Puno im hvala, stvarno smo iznenađeni, ovo je za nas neočekivano. Znamo šta govore ovde u našem kraju, pitaju nas zašto imamo toliko dece, i spotiču nam da takve kao što smo mi ne treba žaliti ni pomagati. Mi ne tražimo da nas niko žali, hvala Bogu, svi smo zdravi i živi – ističe pomalo ljutito tata Dragan.
Veruje u sutra: Lazar Petković
Dobri ljudi daju naduŽelja iste dobrotvorke iz Sidneja bila je i da 200 AUD otputuje u Banju Koviljaču što je donelo nov osmeh na lice 24-godišnjeg Lazara Petkovića koji se od 1995. bori s rakom testisa. Do sada je više puta odlazio na terapije u Moskvu i ostale su mu još dve da u junu naredne godine zaokruži petogodišnji ciklus lečenja. Za dva odlaska trebalo bi mu još oko 7.000 evra, ali Lazar sada ne zna hoće li i kada uspeti da sakupi novac za narednu biohronu terapiju, jedini preostali način lečenja.
POZIV DONATORIMA Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
