Krupa večno u srcima Krajišnika

Kada prođu godine, decenije i vekovi, kada nestane ono dnevno, materijalno i opipljivo – ostaju kultura, umetnost i istorija. To se upisuje u večnost.

Jedna od najznačajnijih istorijskih znamenitosti srpskog naroda su manastiri, rasuti kao biseri po Balkanskom poluostrvu.

Naši ljudi, iako su raseljeni na svim kontinentima, nose svoje običaje i svoje svetinje u srcu i uvek nalaze načina, da evociraju uspomene, da obeleže prigodne godišnjice, da se sastanu.

Jedna od takvih manifestacija održava se na Veliku Gospojinu, 28. avgusta, na crkvenom imanju u sidnejskom Rosmoru.

Tog dana biće upriličen tradicionalna proslava slave Obrovačko-bukovačkog sabora, jedna od značajnih svetkovina srpskog naroda na Petom kontinentu.

Obeležava se Velika Gospojina, pošto je to i slava manastira Krupa, koji već vekovima ponosito stoji podno Velebita, a svi članovi udruženja ga nose u svojim srcima.

Tim povodom razgovarali smo s Miletom Gnjatovićem, sekretarom Zavičajnog udruženja “Obrovačko-bukovačkog sabora“.

– Već devet godina, odnosno od osnivanja našeg zavičajnog udruženja “Obrovačko-bukovačkog sabora”, obeležavamo manastirsku slavu Krupe, Veliku Gospojinu. To je praznični, svečarski dan i dan kada se okupljaju Srbi ne samo iz Krajine, već i iz cele srpske zajednice.

Kažite nam više o vašem udruženju?

– To je zavičajno udruženje koje je osnovano u čast i slavu Manastira Krupe, a sa ciljem da obnovimo našu bukovačku tradiciju, naše običaje i duhovnost, kao i da to pokušamo da prenesemo na naše potomke ovde u rasejanju. Pored zavičajnog, udruženje ima i humanitarni karakter jer učestvuje u mnogobrojnim dobrotvornim akcijama i donacijama, kako ovde tako i u otadžbini. U ovom kratkom periodu od osnivanja donirali smo preko 60.000 dolara.

Da li ste usled pandemije imali prinudnu pauzu u okupljanjima na Veliku Gospojinu?

– Ne, nismo. U nastojanju da ne prekidamo tradiciju obeležavanja slave – Uspenja presvete Bogorodice, odnosno Velike Gospojine, evo već dve godine mi smo odlučili da prema striktnim propisima i merama nadležnih vlasti u Novom Južnom Velsu na simboličan način obeležimo slavu, upalimo sveću i presečemo slavski kolač u našem hramu Svetog Luke u Liverpulu.

Ko su ljudi koji organizuju okupljanja?

– To je tradicionalno okupljanje Krajišnika i njihovih prijatelja s prostora severne Dalmacije, iz Bukovice i Ravnih Kotara, odnosno iz neposredne blizine manastira Krupe. Ali, naše udruženje je otvoreno za sve ljude dobre volje koji žele da se uključe u rad, a rezultat toga je da danas na našu slavu dolaze ljudi sa svih prostora bivše države.

Pošto poznajete istoriju manastira Krupa, možete li da nam kažete više o ovoj svetinji?

– Prema predanju, manastir Krupu su osnovali izbegli kaluđeri iz manastira Krupa na Vrbasu u Bosni. Oni su postavili temelj manastira i dali mu ime po svom pređašnjem manastiru, po kojem su nazvali i rečicu uz koju su podigli svoj novi manastir – Krupa.

Koliko je star manastir?

– To je naša najstarija, ali i najzapadnija zadužbina dinastije Nemanjića, sagrađena pre nešto više od sedam vekova. Tačnije, davne 1317. godine, za vreme svetog kralja Milutina.

Koje slavne ličnosti iz naše istorije su živele i stvarale u manastiru?

– Krupa je bio veliki duhovni, kulturni i prosvetni centar za koji se vezuju značajna imena iz istorije dalmatinske Eparhije. To su pre svih krupski arhimandrit Gerasim Zelić i naši poznati književnici Simo Matavulj i Dositej Obradović.

Kakva sve kulturna svedočanstva čuva Krupa?

– Manastir čuva vredna duhovna i kulturna svedočanstva uprkos čestim pustošenjima u prošlosti. Tamo se nalaze vredni eksponati fresaka i ikona iz 17. veka, 22 turska fermana-zapisa, a manastirska riznica čuva vredne crkvene knjige i druge relikvije, kao i “Carske dveri“ – oltarska vrata iz Kijeva iz 18. veka, koje je pribavio i doneo arhimandrit Gerasim Zelić, svetski putnik, srpski pisac žitija i veliki borac za pravoslavlje, zbog čega je i umro u izgnanstvu.

Kakva je danas situacija s manastirom?

– Ponovna obnova i oživljavanje manastira Krupe počela je 2000. godine, dolaskom igumana Gavrila koji je Krupu zatekao u vrlo teškom stanju, opljačkanu, bez struje, vode i osnovnih uslova za život, ali i bez svog vernog naroda. Danas je situacija mnogo bolja, manastir i muzej su potpuno obnovljeni, a sačuvana je i biblioteka u kojoj se nalaze pojedine knjige stare više od pet vekova. Poslednjih godina manastir posećuje veliki broj turista, posebno pravoslavnih Srba s prostora Dalmacije, koji oživljavanje ovog manastira vide kao nadu i mogućnost povratka i života na svojim vekovnim ognjištima – kaže Mile Gnjatović.

On dodaje da se za slavu Krupe, Veliku Gospojinu, u manastiru po tradiciji i sada okupi po nekoliko hiljada ljudi, što je doprinelo da manastir opet postane središte obnove života u pustoj zemlji.

Ostala je pusta zemlja

Manastir je stradao kroz vekove i kroz ratove, kaže Mile Gnjatović.

– Krupa je više puta bila razarana, rušena, paljena i pljačkana još u mletačko-turskim ratovima, a posebno 1502. i 1620. godine, kada su ga Turci sistematski uništavali. Takođe, uniptavan je i u 20. veku u dva navrata: 1941. i 1995. godine, ali uvek iza toga je bio obnavljan, pa čak i posle 1995. kada je gotovo sav narod, zajedno sa sveštenstvom krenuo u izbeglištvo i napustio ovaj kraj. Narod je proteran, a ostala je pusta zemlja, prazna sela i gradovi, ostali su toponimi i ostale su svetinje bez vernika.

Ljubav prema zavičaju

Šta možemo da očekujemo od ovogodišnje manifestacije u Rosmoru?

– Nadamo se da će biti veličanstvena i da će okupiti veliki broj ne samo Krajišnika, već i ljudi iz cele srpske zajednice, a posebno mladih, koji će time još jednom iskazati svoju ljubav prema rodnom zavičaju – istakao je Gnjatović i pozvao sve da dođu u što većem broju da u nedelju 28. avgusta zajedno obeleže Veliku Gospojinu na crkvenom imanju u Rosmoru.

Kontakt udruženja

Svi zainteresovani da se uključe u rad Zavičajnog udruženja “Obrovačko-bukovački sabor“ mogu da se jave sekretaru Miletu Gnjatoviću na 0421 768 902 ili na email milegnjatovic@hotmail.com zatim predsedniku Petru Ležaji na 0450 504 844 ili potpredsedniku Jovanu Dragičeviću na 0401 200 531.