Kosovo razbija Evropu

18. septembra ćemo znati da li Škoti ostaju u zajednici sa Engleskom ili ne

 

Ceh bi prva mogla da plati Velika Britanija, od koje je Škotska najavila otcepljenje, a putem nezavisnosti, između ostalih, uveliko idu neke španske, italijanske i francuske pokrajine.
 

Do istorijskog izjašnjavanja Škota o nezavisnosti ostalo je samo šest dana. Poslednje nedelje obeležila je značajna promena raspoloženja biračkog tela, te se sve više "neodlučnih" sada izjašnjava u korist nezavisnosti. Prvi put posle Drugog svetskog rata u strahu od raspada države ujedinili su se vladajući konzervativci i liberali sa opozicionim laburistima i independistima u nastojanju da u foto finišu ubede Škote da je bolje da ostanu u zajedničkoj državi.

Na referendumu 18. septembra glasaće i maloletnici. Svi uzrasta iznad 16 godina, što je ustupak napravljen sporazumom od pre dve godine. Ova koncesija premijera Dejvida Kamerona veoma je čudna ako se uzme u obzir da je ogromna većina najmlađih birača naklonjena nezavisnosti. Čak se i britanska kraljica Elizabeta Druga, koja se dve godine držala sasvim neutralno, uključila diskretno u zbivanja, održavši krizni sastanak s premijerom u Bakingemskoj palati.

Pitanje nezavisnosti Škotske je samo jedno od otvorenih pitanja suvereniteta u Evropi. Slične ambicije pokazuju i Katalonija i Baskija u Španiji, pokrajina Veneto u Italiji, Korzika u Francuskoj, uz, na primer nepriznatu, ali de fakto državu Pridnjestrovlje u Moldaviji, odnosno Abhaziju i Južnu Osetiju u Gruziji.

Najnoviji primer prekrajanja granica mimo međunarodnih pravnih normi je i aneksija Krima od Rusije. Tu je i večita tenzija između Flandrije i Valonije u Belgiji, a širom sveta sličnih primera ima na stotine. Razume se, nije svaki primer prekrajanja granica protivpravni. Ako bi se Škotska otcepila, to bi bio proizvod sporazuma, baš kao što su nastale i države raspadom Jugoslavije ili Sovjetskog Saveza ili Čehoslovačke. Negde uz prolivanje krvi, negde uz vatromet doduše.

Kad je o Evropi reč, makar u 21. veku, stvaranje nezavisne države mimo standarda međunarodnog prava počelo je presedanom nad presedanima svakako 2008. godine sa Kosovom. Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Slobodan Samardžić kaže da treba praviti razliku između, na primer Škotske i Kosova, ali da u političkom smislu svakako kosovski presedan daje ohrabrenje separatističkim pokretima u Evropi.

– Pre svega, Škotska ima pravo na otcepljenje jer je ona ugovorom iz 1707. godine saglasno ušla u Ujedinjeno Kraljevstvo. Ako pogledate, Engleska pravo Škotske na samoopredeljenje uopšte ne spori. Kad je, pak, reč o Kataloniji, prema ustavu Španije ona nema pravo na samoopredeljenje. U tom smislu se ne mogu svi pokreti za nezavisnost u pravnom smislu izjednačavati. Prosto Škotska i Kosovo ni izbliza nisu isto – kaže Samardžić za "Vesti".

Separatističkih, ili blago rečeno pokreta za nezavisnost u Evropi ima dosta, ali se, prema rečima Samardžića, pokazalo da se međunarodno pravo ne poštuje u svakom slučaju.
 

– To je slučaj s Kosovom. Ono nije imalo pravo na nezavisnost ni po Ustavu Srbije, niti po međunarodnom pravu niti po Rezoluciji 1244 Ujedinjenih nacija. Upozoravali smo da će se napraviti presedan, što je posebno pomognuto stavom Evropske unije da je "Kosovo jedinstven slučaj". Time je praktično suspendovano međunarodno pravo. Naravno, kad suspendujete pravnu normu, onda se to obično okrene protiv onoga ko to čini, pa tako imamo slučajeve Južne Osetije i Abhazije kojima ta ista EU ne priznaje jedinstvenost slučaja – dodaje profesor Samradžić.

Šef diplomatije Švedske Karl Bilt je povodom referenduma u Škotskoj rekao da bi sve to moglo da vodi "balkanizaciji Ujedinjenog Kraljevstva što bi imalo posledice na ostatak Evrope".

– To bi moglo da podstakne nepredvidive lančane reakcije u Ujedinjenom Kraljevstvu i kontinentalnoj Evropi. Mislim da će to imati mnogo dublje implikacije nego što ljudi misle.

Balkanizacija Britanskih ostrva je nešto čemu se ne radujemo. Ona otvara mnogo toga, posebno u Škotskoj, ali takođe u Ujedinjenom Kraljevstvu. Kakve su implikacije za irsko pitanje? Šta će se desiti sa Severnom Irskom – rekao je Bilt u intervjuu za "Fajnenšel tajms".

Teži put Katalonaca

Politički analitičar dr Srđa Trifković iz Čikaga smatra da referendum o samostalnosti Škotske, kao i pokret za otcepljenje Katalonije od Španije ne treba dovoditi u striktnu vezu sa samoproglašenom nezavisnošću Kosova i Metohije.

– Osim utoliko što, u principu, ni jedan entitet ne može da uspe u otcepljenju ukoliko nema jaku podršku spolja. Jedino, kada je reč o Krimu očigledno je da je kosovski presedan odigrao izvesnu ulogu, premda SAD tvrdi da presedan nije uspostavljen jer Vašington želi da se svaki problem tretira zasebno – napominje Trifković.
U izvesnom smislu, dodaje on, na kosovski presedan mogu da liče otcepljenja u postsovjetskim republikama, kao što je slučaj Pridnjestrovlja, Nagorno Karabaha, Abhazije, Južne Osetije.

– Ali, što se Škotske tiče ona je ušla u personalnu uniju sa Engleskom početkom 17. veka i nikad nije izgubila identitet kao zasebna teritorija – pojašnjava Trifković.
Govoreći o Kataloniji naš sagovornik podseća da su Katalonci izgubili nezavisnost 1714. godine u ratu za špansko nasleđe.

– Tad je Katalonija pripojena Kraljevini Španiji u kojoj im je zabranjen i katalonski jezik. Tek u periodu između 1931. i 1936. godine Katalonci imaju autonomna i jezička prava, ali je sve poništeno Frankovom pobedom u građanskom ratu 1939. godine. Njegovom smrću 1975, i demokratizacijom Španije Katalonci dobijaju visok stepen autonomije i jezička prava. Problem u slučaju Katalonije je, međutim, što španski ustav precizira da je za otcepljenje bilo koje pokrajine neophodna saglasnost svih ostalih pokrajina. Zato bi za razliku od referenduma kod Škotlanđana, katalonski referendum bio neustavan – objasnio je Trifković.
(R. Lončar)