„Nema ničega u veoma oskudnim ostacima ilirskog jezika odakle bi se ime Kosovo izvelo, a sa druge strane ono ima sasvim jasno slovensko poreklo“, kaže srpski akademik i lingvista Aleksandar Loma.
Loma je rekao da je osporavanje takvog tumačenja potpuno nenaučno i potaknuto vannaučnim motivima.
Po njegovim rečima Kosovo je izvorno pridev uz polje i znači „polje gde ima (puno) kosova (ptica)“, da je tako taj naziv oduvek i shvatan, a da je naziv za pticu kos opšteslovenski i praslovenski.
– Tako je taj naziv oduvek i shvatan. U stranim izveštajima o Kosovskom boju naziva se latinski Campus merularum (campus ‘polje’, merularum genitiv množine od merula ‘kos’), na nemačkom Amselfeld (amsel „kos“, feld „polje“). Selo Kosovo Polje ili samo Kosovo ima i u Bosni kod Sarajeva, postoji i dalmatinsko Kosovo, zabeleženo je i Mirkovo Kosovo kod Jagodine. Naziv za pticu kos je opšteslovenski i praslovenski, kao i pridev odatle kosov, te širom slovenskih zemalja ima puno odatle izvedenih toponima – rekao je Loma.
Kako Loma dodaje, čak i prosta pretraga po Vikipediji, i kad se ostane samo pri obliku srednjeg roda Kosovo (poljski Kosowo, ruski i bugarski Kосово), pokazuje da se sreće devet puta u Rusiji, jednom u Belorusiji, osam puta u Poljskoj, četiri puta u Bugarskoj, jednom u Makedoniji.
– Ima ih verovatno i više. Nigde niko ne sumnja u tumačenje koje je ovde dato. Ono se eksplicitno navodi u odrednicama Vikipedije na svetskim i slovenskim jezicima koje se (za razliku od hrvatske) osvrću na poreklo imena oblasti. Ono što pominjete čita se samo na albanskoj (Sćip) Vikipediji, uz još jednu ne manje smešnu i pogrešnu etimologiju – kaže Loma.
Povodom navoda direktora Instituta za istoriju „Alji Hadri“ Sabita Silje da je ime Kosova ilirskog porekla, pri čemu se on poziva na hrvatskog akademika Josipa Rogliča, Loma naglašava da bi bilo bolje da je navedeno gde je Roglić napisao to što se citira.
– Ali ako i jeste, on je bio geograf, a ne lingvista, ne verujem da bi danas i jedan jezikoslovac-slavista, i među Hrvatima, stao iza takve nebuloze. Nema ničega u veoma oskudnim ostacima ilirskog jezika odakle bi se ime Kosovo izvelo, a sa druge strane ono ima sasvim prozirno slovensko poreklo – navodi Loma, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Loma kaže da na tlu same Albanije postoji oblik ženskog roda Kosova koji, kako je dodao, jedan ozbiljan albanski lingvista Dželjalj Ili ispravno izvodi od naziva za pticu kos, ubrajajući ga među toponime slovenskog porekla.
– Osporavanje takvog tumačenja je potpuno nenaučno i potaknuto vannaučnim motivima – smatra Loma.
Akademik Aleksandar Loma važi za jednog od najvećih autoriteta na polju lingvistiske, filologije i etimologije. Polja naučnog rada su mu i slavistika, grecistika, paleobalkanistika, indoevropeistika, onomastika i komparativna mitologija.
