Član Centra za analizu evropske politike u Vašingtonu Januš Bugajski navodi da „neće biti konačnog sporazuma u dijalogu dok Beograd ne prizna realnost da je Kosovo nezavisna država“.
Takođe, ukazuje da bi Zajednica srpskih opština mogla da izraste u novu Republiku Srpsku, ali i da bi moglo doći do novih incidenta na Kosovu.
Da li su pregovori Beograda i Prištine koje vodi EU propali i da li bi trebalo da ih preuzme neko drugi, SAD ili da se vrate pod okrilje UN?
– Pregovori se neće završiti konačnim sporazumom dok vlada u Beogradu ne prizna realnost da je Kosovo nezavisna država. EU je postala slab međunarodni igrač bez kohezije ili zamaha, a SAD su ometene hitnijim međunarodnim krizama. Nažalost, kao u svim takvim sporovima, međunarodna pažnja postaje fokusirana samo kada postoji neposredna opasnost od nasilja.
Priština odbija da sprovede sporazum o Zajednici srpskih opština, poredeći je sa Republikom Srpskom. Da li zaista postoje sličnosti i da li i dalje očekujete međunarodni pritisak na Prištinu da ispuni svoje obaveze?
– Ostaje nejasno šta bi trebalo da bude Zajednica srpskih opština. Ako dobije bilo kakvu strukturu na izvršnom nivou odvojenu od centralne vlasti, onda može evoluirati u drugu Republiku Srpsku i ugroziti teritorijalni integritet, istovremeno omogućavajući nove puteve za subverziju Moskve. Najbolje rešenje bi bila administrativna decentralizacija, gde bi opštinske vlasti imale veću kontrolu nad kulturom, privredom, obrazovanjem, uslugama… Ali ovaj aranžman mora biti zasnovan na geografiji, a ne na etničkoj pripadnosti. Svaka etnička grupa takođe mora imati čitav niz grupnih prava da zaštiti svoj jezik, kulturu, religiju i identitet.
Očekujete li novi sastanak Kurtija i Vučića do kraja godine ili tokom 2022. i kakva su vaša očekivanja od njihovog trećeg susreta u smislu postizanja nekakvog dogovora?
– Postoje nagoveštaji još jednog sastanka, ali on će biti bezuspešan i jednostavno će obema stranama pružiti priliku da ponovo iznesu svoje nespojive stavove. Kosovo ne može biti i nezavisna država, koju priznaju sve velike demokratije, i deo Srbije, što je stav koji podržavaju dve velike autokratije.
Da li očekujete parlamentarne izbore na Kosovu 2022. zbog loših rezultata Samoopredeljenja na lokalnim izborima?
– Izbori su mogući, ali malo verovatni osim ako ne dođe do krize vlade 2022. Lokalni izbori pokazuju da među svim zemljama u regionu Kosovo izgleda ima najsnažniji politički pluralizam i da nijedna partija ili koalicija ne dominira na svakom nivou vlasti. Važno je da svi građani imaju izbor partija, uključujući i srpsku zajednicu, inače političari postaju korumpirani i samozadovoljni.
Očekujete li još kriznih situacija u narednom periodu, poput onih sa prelazima Jarinje i Brnjak, te ulazak jedinica Rosu u Severnu Mitrovicu i Zvečan?
– Moglo bi biti još incidenata. Dok Priština nastoji da potvrdi svoj autoritet, Beograd pokazuje svoje mišiće, a Moskva iskorišćava sukobe između dve strane u svojoj antizapadnoj ofanzivi. Beograd treba da pazi da ne bude uvučen u regionalni sukob koji može koristiti Kremlju, a pretvoriti Srbiju u evropskog izopštenika.
