Većina zaposlenih u Srbiji u penziju odlazi po opštim uslovima, ali pojedine profesije imaju pravo na beneficirani radni staž, koji omogućava ranije penzionisanje. Reč je o poslovima koji su naročito teški, opasni ili štetni po zdravlje, kao i o onima gde godine starosti direktno utiču na bezbednost i radnu sposobnost.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović izjavio je da, iako se povećao broj penzionera sa pravom na beneficije, povećao se i broj radnika u Srbiji, prenosi RTS.
Kod beneficiranog staža, jedna godina rada ne računa se kao 12 meseci, već kao 14, 15, 16 ili 18 meseci staža, pa zaposleni u određenim sektorima mogu da ostvare pravo na penziju i znatno ranije nego ostali, u nekim slučajevima i pre 50. godine života, ako ispune zakonom propisane uslove.
Zanimanja sa benificijama
Beneficirani radni staž, definisan zakonom, obuhvata oko četrdeset zanimanja.
U tu grupu spadaju:
– rudari u jamskim uslovima;
– pripadnici policije i žandarmerije, interventne i specijalne jedinice – profesionalni vatrogasci-spasioci;
– medicinski tehničari i lekari u hitnoj pomoći i urgentnoj medicini sa stalnim radom na terenu i kontaktom sa infektivnim pacijentima;
– mašinovođe i osoblje u vuči vozova;
– profesionalni vojnici iz specijalnih jedinica Vojske Srbije;
– balerine, piloti i radnici u hemijskoj industriji.
Zoran Mihajlović, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da se beneficirani radni staž uvodi na radnim mestima gde nikakvim tehnološkim postupcima, niti primenom bezbednosti na radu, nije moguće obezbediti siguran rad, te da je na takvim poslovima ugroženo zdravlje radnika.
Oštri propisi
S druge strane, kaže, uvek postoji prostor za manipulacije, jer neki mogu da dobiju beneficije iako ih ne zaslužuju, iako nismo obuhvatili sva radna mesta na kojima radnici treba da dobiju takav radni staž.
„Propisi i pravilnici su veoma restriktivni i pooštreni prethodnih godina, pa ima dosta problema u primeni. Iako je povećan broj penzionera koji imaju beneficije, od 2005. do 2025. godine, povećao se i broj radnika u Srbiji, skoro za isti procenat“, ističe Mihajlović.
Prema njegovim rečima, sindikat smatra da postoje još radnih mesta koja treba da imaju beneficije, pre svega u zdravstvu i obrazovanju.
„Pojedina zanimanja se gase, ali se druga otvaraju, a Srbija još tehnološki zaostaje. Još imamo zastarele tehnologije, a zaštita na radu nije na zadovoljavajućem nivou“, smatra Mihajlović.
Na pitanje da li će se broj profesija sa beneficijama povećavati ili sužavati, Mihajlović ističe da je teško odgovoriti, jer se otvaraju nova radna mesta, ali se, sa druge strane, u automobilskoj industriji većina poslova obavlja robotima.
„Ako u Srbiji dođe napredna tehnologija i robotizuje se, sigurno će biti manje potrebe da se takva mesta proglase za benificirani radni staž“, zaključuje predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.
Od čega zavisi pravo na beneficije
Pravo na beneficirani radni staž, međutim, ne zavisi od rukovodeće pozicije, već isključivo od uslova rada i rizika kojima je zaposleni izložen. Beneficije se najčešće odnose na operativne radnike, dok rukovodioci pogona ili službi često nemaju ova prava.
Suština beneficiranog staža je u povoljnijem obračunu vremena provedenog na radu. Godina na takvom radnom mestu „vredi“ više od 12 meseci: rudarima se, na primer, 12 meseci računa kao 18 (koeficijent 1,5), pa im 30 stvarnih godina rada u evidenciji donosi 45 godina staža.
Policiji, žandarmeriji i vatrogascima godina rada vredi 16 meseci, pa do punih 45 godina staža stižu za približno 34 godine rada. To znači da, ako počnu da rade sa 20 godina, uslove za penziju mogu da steknu već oko 54. godine života.
