Koja je razlika između mešanaca i tzv. „dizajniranih“ rasa?

Zahvaljujući svojim genima, mešanci su obično zdraviji od čistokrvnih rasa pasa.

Iako se dosta pažnje poklanja rasnim psima, više od polovine svih pasa koji žive u SAD su mešanci.

Ne postoje dva ista, što ih čini jedinstvenim prijateljima. Osim što su simpatični, mešanci, posebno oni sa nastali ukrštanjem više rasa, obično su zdraviji od rasnih rasa zahvaljujući raznolikosti njihovih gena, što dovodi do manjeg rizika od naslednih bolesti, prenosi National Geographic.

Od skoro 3,3 miliona pasa koji svake godine uđu u američka skloništa za životinje, mnogi od njih su mešanci. Možete pronaći sve vrste štenaca i odraslih pasa dostupnih za usvajanje kroz skloništa za životinje i spasilačke grupe. Usvajanje ne samo da pomaže u spasavanju života, već je i jeftinije od kupovine rasnog šteneta.

Kako su nastale „dizajnirane“ rase

Čistokrvni psi su cenjeni stotinama godina, a ljudi su žestoko odani svojim omiljenim rasama. Ali devedesetih godina prošlog veka došla je nova moda – takozvani dizajnerski psi.

Sve je počelo kada je australijski uzgajivač Voli Konron zamoljen da nabavi psa vodiča za slepu ženu koja živi na Havajima. Muž te žene je bio alergičan na pse. U to vreme, Konron je radio za Kraljevsko udruženje pasa vodiča Australije.

Posle nekoliko neuspešnih pokušaja da obuče standardne pudlice kao pse vodiče, Konron je odlučio da ukrsti standardnu pudlu sa labrador retriverom. Tri šteneta u leglu su na kraju bili dobri kandidati za pse vodiče, ali muž zbog alergije mogao je da toleriše samo jednog.

Taj pas, po imenu Sultan, je dresiran i poslat na Havaje. Ali organizacija je imala problema da spoji druga dva psa sa slepim vodičima; ljudi su želeli čistokrvne labradore retrivere, a ne mešane rase. Konron je zamolio odeljenje za odnose sa javnošću grupe da obavesti medije i podeli da su stvorili potpuno novog, „nealergijskog” psa vodiča koji se zove labradudl. Trik je uspeo i odjednom su ljudi počeli da traže ovu novu rasu psa vodiča.

Kada je javnost čula za labradudle, ljudi su ih želeli kao kućne ljubimce. Drugi odgajivači su počeli da ukrštaju labradore i pudlice, zlatne retrivere i pudlice, a kako su godine prolazile, mnoge druge rase sa pudlama, izmišljajući slatka imena i podstičući pomamu za pudlama.

Danas se pudlica ukršta sa skoro svim rasama koje se mogu zamisliti, iako su labradudl i zlatni dudl najpopularniji. Druge dizajnerske rase – kao što su pugl (mops ukršten sa biglom) i goldador (zlatni retriver ukršten sa labradorom) – izostavljaju pudlicu i umesto toga kombinuju druge rase.

Pored popularnih mešanaca, dizajnerske rase pasa nisu priznate u većini registara rasa u Severnoj Americi. Za razliku od rasnih pasa, dizajnerski psi nemaju zvanično priznate standarde rase. Lične preferencije među uzgajivačima znače da psi nemaju standardizovan izgled.

Iako mnogi veruju da pudlice ne izazivaju alergije i da se ne linjaju, to često nije tako, posebno kada su roditelji legla pudlica i rasni pas druge rase. Dudles koji su 75 odsto pudla i 25 odsto drugih rasa imaju veću verovatnoću da imaju hipoalergensku dlaku pudle, iako to nije zagarantovano.

Termin „hipoalergeno“ znači manje alergeno ili manje verovatno da će izazvati alergije. Ipak, ne postoji garancija da pas – čistokrvni, dizajnerski ili ukršteni pas – neće izazvati alergiju, iako neki ljudi koji pate od alergija na pse smatraju da mogu uspešno da žive sa određenim rasama koje su zaista hipoalergene, kao što su pudlice, bišoni i portugalski psi za vodu.

Danas je veća verovatnoća da će programi za pse vodiče koristiti pse kao što su labradori, zlatni retriveri i nemački ovčari.

Konron je javno izjavio da se kaje što je stvorio labradudla i žali zbog zdravstvenih problema koji se vide kod pasa koje neselektivno uzgajaju oni koji žele da iskoriste trend dudlea. Međutim, ljudi koji vole labradudle i druge dizajnerske rase vide to drugačije.

Naravno, naš savet je da udomite psa. Time ćete ulepšati život i sebi i njemu.