Koga javno pomenu – neće biti patrijarh

Zgrada Srpske patrijaršije u Beogradu

Do poslednjeg trenutka ishod nije izvestan, moguća su razna iznenađenja u vidu trenutnih autsajdera, pa čak i da dođe do blokade rada sabora s ciljem da se iznudi promena izbornih pravila, te da se sa trojne kandidature, koja predviđa da se između trojice vladika sa najmanje nadpolovičnom većinom glasova žrebom izvlači jedno ime, pređe na prosto većinsko glasanje i tako onaj koji dobije najviše glasova iznad nadpolovične većine postane novi srpski patrijarh.

Vladika Lavrentije Trifunović

Vladika šabački Lavrentije Trifunović, najstariji po episkopskom stažu, koji treba da predsedava izbornim Saborom, uveren je da neće biti izmene, jer je, kako napominje, to "uticaj Svetog duha".

"Osim toga, takva promena iziskuje saglasnost patrijarha čiji je tron sada upražnjen. Takođe, zahteva i izmenu Ustava Srpske pravoslavne crkve koja isto tako nije moguća bez patrijarha. Žreb je, da bi se eliminisali eventualni pritisci i raznorazna lobiranja, u Ustav SPC uneo Sveti arhijerejski sabor 1967.godine na inicijativu tadašnjeg patrijarha Germana (Đorića) i to se prilikom izbora patrijarha Pavla pokazalo uspešnim. Tako da nema potrebe da se sad menja uticaj Duha svetog na izbor novog patrijarha", smatra vladika Lavrentije.

Mitropolit Amfilohije Radović

Mada su aktuelni favoriti za upražnjeni tron Svetog Save mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović i episkopi niški Irinej Gavrilović i bački Irinej Bulović, ne zaostaju ni episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije Kačavenda, šabački Lavrentije Trifunović i banjalučki Jefrem Milutinović.

Nekadašnji učenici i profesori Bogoslovije manastira Krka, tzv krčanske škole, na tronu Svetog Save rado bi, osim Jefrema, videli i mitroplita dabrobosanskog Nikolaja Mrđu, te vladiku novogračaničkog Longina Krču, istočnoameričkog Mitrofana Kodića ili sremskog Vasilija Vadića.

Episkop Ignjatije Midić

Pristalice grčke teološke škole pored Bulovića preferiraju takođe episkopa braničevskog Ignjatija Midića i žičkog Hrizostoma Stolića, a ima i pristalica penzionisanog Atanasija Jeftića iako on po Ustavu SPC-a nema ni aktivno ni pasivno biračko pravo.

 
"Plasiranje u javnost imena favorita medveđa je usluga tim ljudima. Ako je uzdati se u sveštenu mudrost nije teško razabrati da se radi o eliminisanju protivkandidata. Jer, kako je već uočeno, obično se u nekoliko rečenica kaže o vrlinama favorita, a zatim sledi "esej" o njegovim manama i sagrešenjima.

Iz dana u dan, piše se ili govori o ovom ili onom vladici, a u zavisnosti da li je reč o tradicionalno-nacionalnom, ili o neoliberalnom građanskom mediiju, plasiraju im se hvalospevi ili pokude, u zavisnosti od toga čemu je od te dve opcije naklonjeniji navodni favorit", smatraju u pojedinim episkopskim krugovima. 

Manastir Gračanica

Otuda, pojedini episkopi, pak, ne isključuju čak ni mogućnost blokade sabora tako što bi se krugovi glasanja bezuspešno ponavljali u nedogled, jer ni jedan od 34 kandidata ne bi mogao da dobije nadpolovičnu većinu za trojnu kandidaturu.

Pošto je reč o tajnom glasanju, kako kaže naš drugi sagovornik ne želeći da se "radi mira u kući" javno predstavi, "to može da se izvede nevažećim listićima, ako se pojedine interesne grupe tako dogovore".

"Od 34 kandidata na izbornom listiću u prvom krugu zaokružujemo tri imena, u drugom dva, a u trećem jedno. Izborni krugovi mogu se ponovljati dok se ne dođe do trojice koji imaju najmanje po 23 glasa, od 45 arhijereja koliko učestvuje u glasanju. Ako bi se desilo da se krugovi ponavljaju do iscrpljujućeg besmisla, vrlo je moguće da neko predloži čak i neustavan način izbora samo da se sve okonča, a da to onda tesnom većinom bude prihvaćeno. Ali, postoji i varijanta da tesna većina odluči da se sabor na kratko prekine dok se usijane glave ne ohlade, a zatim nastavi u duhu ustavnih pravila iz 1967.godine", pojašnjava neimenovani sagovornik "Vesti".

Velike razlike među vladikama

Manastir Kalenić

A kako se prethodni godina pokazalo, razlike među srpskim vladikama nisu male počev od toga da se, prema episkopskom stažu, mogu podeliti na staru gardu, srednju generaciju i mlade lavove. Zatim, na krčansku školu ( Bogoslovija u manastiru Krka), te tzv bosanski lobi, koji prema poreklu broji 18 episkopa, a čiji je navodno predvodnik vladika Vasilije Kačavenda, zatim na "Justinovce" i ostale, onda na srbofile, grkofile, rusofile i anglikofile, pa na revnitelje i novotarce, zatim na tvrde tradicionaliste i meke neoliberale.Podele nisu, međutim, strogo omeđene i svrstavanje uz određenu grupaciju u datom trenutku zavisi od slučaja do slučaja, ali i od stavova, ambicija ili afiniteta pojedinih vladika. 

Ne želeći da govore pod imenom i prezimenom dok se ne izabere novi patrijarh, pojedini sagovornici "Vesti", koji tvrde da nisu zainteresovani za tron Svetog Save, kao i oni koji napominju da nemaju šanse u trci već izvikanih favorita, kažu takođe da "episkopi iz mlađe vladičanske garniture, očekuju pak da novi srpski patrijarh, pošto nije izvršena lustracija u SPC, bude ne samo visokoobrazovan, već i zdrav, jaka ličnost ali mudro fleksibilan i otvoren za novo doba evro-atlantskih i hrišćanskih integracija".

Manastir Rača

Novi patrijarh bi trebalo da bude "onaj koji će će sa ruskim patrijarhom moći tečno da razgovara na ruskom jeziku, sa papom na nemačkom i italijanskom, sa carigradskim patrijarhom na grčkom, sa Vašingtonom na engleskom, s Jerusalimom na jevrejskom, a sa Srbima na srpskom jeziku".

S druge strane u vrhu SPC ima i onih koji smatraju da će u trojnu kandidaturu, kao prelazno rešenje dok ne stasaju episkopi iz mlađe garniture vladika, treba da uđu oni arhijereji čiji je zdravstveni bilten najlošiji, bilo da im srce radi uz pomoć pejsmejkera, bilo da su šećeraši ili da su operisali karcinom, kao i da boluju od drugih teških bolesti.

Ni svetovnim vlastima nije svejedno

Skupština Srbije

Iako država, kako se može čuti u vladinim krugovima koji brinu o verskim pitanjima, ne učestvuje direktno u biranju patrijarha, na izbor itekako utiče iz prikrajka.

"Beograd još nije definitivno prelomio između Gavrilovića, Radovića i Bulovića, dok je Banjaluka u trilemi između Kačavende, Milutinovića i zahumsko-hercegovačkog Grigorija Durića, iako su Durićeve šanse drastično umanjene nakon što je krajem 2008. "opleo" braću u Hristu pismom koje je brzinom svetlosti obišlo sve meridijane gde Srbi žive". Podgorica pak, kako se može otuda čuti, "biće uvređena ukoliko za patrijarha ne bude izabran Amfilohije", samo, kako tumače izvori "Vesti", nije jasno iz kojih pobuda to želi: da li da ga se trajno otarasi ili da preko njega poboljšava poljuljane odnose sa Beogradom.

Analitičar Živica Tucić smatra da je nezahvalno praviti prognoze o nečijim šansama, jer je, kako kaže, nemoguće znati kakvo je raspoloženje unutar episkopata. Sugeriše da predstojeći Sabor treba sačekati u opuštenoj atmosferi, jer će ionako sve veoma brzo biti jasno.

"Moguće je da ćemo se iznenaditi u odnosu na ono što su do sada neki procenjivali. Mi ne znamo raspoloženje u episkopatu. Ekskluzivno pravo episkopa je da odluče ko će biti patrijarh srpski", zaključuje Tucić.