Ko „muti“ Gazivode?

Jezero Gazivode nevladine organizacije iz Prištine proglasile su najvećim ekološkim problemom Kosova.

U pozadini ove tvrdnje je politička hajka koja odgovara privremenim organima u Prištini, kaže gradonačelnik Zubinog Potoka Srđan Vulović. Ipak, ekološki problem postoji ali on dolazi iz Crne Gore.

Kosovski demokratski instutut koji je deo organizacije Trensperensi internešnal i nevladina organizacija iz Prištine „Uradimo to, Kosovo“ putem medija ovih dana upozoravaju na zagađenost reka na Kosovu i Metohiji, a posebno jezera Gazivode.

Oni tvrde da je jezero Gazivode najpopularnija deponija i da je nedostatak brige za životnu sredinu zajednički i srpskim i albanskim političarima u Kosovskoj Mitrovici.

Međutim, ova lokalna samouprava nema nikakve veza sa Gazivodama koje su izvor pijaće vode za više od trećine od 1,8 miliona stanovnika Kosova, a voda iz jezera se koristi i za rashlađivanje u dvema termoelektranama na ugalj.

Priština podiže političku hajku „brigom“ za Gazivode

Regionalni vodovod snabdeva Kosovsku Mitrovicu, Zvečan i Zubin potok, a u njemu se i nalazi. Gradonačelnik Zubinog Potoka Srđan Vulović kaže da ovo jezero nije ništa više zagađeno od bilo koje reke u ovom delu sveta, u kome građani na sve strane bacaju komunalni otpad. On dodaje da je i pored smeća, voda iz Gazivoda besprekornog kvaliteta.

– Ako je za dovođenje vode u pitko stanje iz Save, Dunava ili Morave potrebno 100 jedinica nekih hemikalija, za Gazivodsko jezero je potrebno 4, voda sa tog jezera je savršeno ispravna za piće. Stalno se radi aeracija, prečišćavanje, pošto se voda uzima sa dubine od 100 metara i nema dovoljno kiseonika. Da bi sve bilo po protokolu, ubacuje se i određena količina hlora, tako da jezero, ne da nije zagađeno, već je najčistije jezero u Evropi – tvrdi Vulović.

On dodaje da je ekološka medijska hajka nevladine organizacije „Uradimo to, Kosovo“ pokušaj da se izazove politički problem oko jezera koje ima strateški značaj. Njima je potrebna tenzija, na Gazivodama ne postoji ni jedan problem, očigledno neko pokušava da ga napravi, kaže gradonačelnik Zubinog Potoka.

„Pre desetak dana iz Prištine su me zamolili da povećamo isporuku vode, pošto nisu imali dovoljno ni za piće, pustili smo im još pola kubnog metra u sekundi. Mi sarađujemo na tehničkom nivou, tu nema nikakvih problema, ali nekome je verovatno potreban politički problem“, kaže Vulović.

Strateško jezero ipak ugroženo

Zbog strateškog značaja jezera Gazivode, jer obezbeđuje vodu za veći deo Kosova u kome žive Srbi, u drugi plan pada činjenica da se skoro 26 odsto ovog velikog akumulacionog jezera izgrađenog 1977. godine nalazi na teritoriji Novog Pazara i Tutina.

Tokom obilnih kiša reka Raška kroz Novi Pazar nosi smeće, a slika je još gora u Tutinu, kroz koji protiče Ibar. Kada kiša stane u delu Gazivoda iznad brane stvaraju se ogromne deponije na vodi.

Mesrudin Elesković, komunalni inspektor iz Tutina kaže da najveći problem u Gazivode ne stiže ni iz uže Srbije, ni sa Kosova, već iz Crne Gore.

– Rožaje ima deponiju na samoj obali Ibra, svaki vodostaj nakon kiše pola te deponije povuče u jezero, to je najveći problem, imamo i mi lokalno smeće, ali ono je mnogo manje. Ove godine je jezero znatno niže, ne puni se, da li više prazne branu ili je manji dotok vode, ne znam, ali smeća ima i sada, priobalje je obraslo travom, pa se ne vidi – kaže Elesković.

Crna Gora ignoriše problem

On dodaje da Srbijavode gazduju ovim područjem, ali da se malo ulaže u održavanje i čišćenje jezera.

– Voda je za sada dobrog kvaliteta, ali ako se nanošenje smeća sa deponije iz Rožaja nastavi, ne znamo koliko će to potrajati – kaže on.

– Mi smo kao opštinska uprava iz Tutina predlagali da se urade nekakve brane, mreže na Ibru da se to smeće nekako sačeka, da se s vremena na vreme pokupi i sve očisti, međutim, od toga nema ništa. Lokalna samouprava nema sredstva da se sa tim izbori. Ribolovci i druga udruženja samoincijativno s vremena na vreme počiste, ali to nije dovoljno – upozorava Elesković.

On kaže da su predstavnici opštine Tutin više puta išli u Rožaje, kako kaže, borili se da se problem reši, ali je sve ostalo na obećanjima.

– Očigledno je da ovaj problem mora da se rešava na međudržavnom nivou, jer na kvalitet vode utiče smeće i otpadne vode iz kog god dela Srbije ili Crne Gore dospel u jezero – zaključuje Elesković.