„Ko ima pravo da nameće red i zakon na severu Kosova?“

„Javno neslaganje Žozepa Borelja i Viole Fon Kramon ukazuje na ideološke podele unutar institucija EU o tome kako treba da se bave Kosovom i Balkanom u širem smislu, tamo gde politika EU ne uspeva“, navodi istraživač britanskog Centra za geopolitike Timoti Les.

Povodom najnovijih dešavanja na Kosovu, pogotovo na severu, Timoti Les kaže da na pomenute događaje gleda kao na način da „Albanci guraju Kosovo ka dugo očekivanom trenutku istine“.

– Priština izgleda odlučna da nametne svoj autoritet nad severom, ako bude potrebno, bilo kojim sredstvima. U tom procesu, svesno odbacuje status kvo i odmrzava spor koji je zamrznut od 2008. Što se tiče Borelja i Fon Kramon, njihovo javno neslaganje ukazuje na ideološki podele unutar i između institucija EU o tome kako da se bave Kosovom i Balkanom u širem smislu, gde politika EU ne uspeva – kaže Les.

Kako ističe, Borelj i drugi u Evropskoj komisiji su deo tabora realista koji prepoznaju da je sever Kosova sporni region u spornoj državi i da se akcije Prištine odnose na suverenitet – ko ima pravo da nameće red i zakon na toj teritoriji.

– Oni mogu da vide da Srbija polaže pravo na region u kojem žive uglavnom Srbi, i da upotreba sile od strane Prištine rizikuje da region dovede u nestabilnost. Nasuprot tome, Fon Kramon i ostali u Evropskom parlamentu su deo idealističkog tabora koji negira spor oko severa Kosova, koji ona vidi kao sastavni deo suverenog, nezavisnog Kosova, a postupke Prištine vidi kao osnovnu stvar poštovanja zakona i red. Ovaj ideološki spor je bio nevažan sve dok je spor oko Kosova bio zamrznut i dok je EU mogla da izbegne donošenje bilo kakve smislene odluke o tom mestu. Međutim, to postaje sve važnije kako Priština odmrzava spor, Kosovo počinje da primenjuje silu, a Srbija preti vojnom intervencijom – kaže Les.

On navodi da „moramo da vidimo koji će tabor sada prevladati, ali pretpostavljam da će to biti realistički, za koji se zalaže Borelj, pošto većina nacionalnih vlada, koje ostaju ključni donosioci odluka u EU, vide rizike po stabilnost i ne dele idealistički pogled na svet Viole fon Kramon“.

Na pitanje da li pred drugi krug lokalnih izbora na Kosovu očekuje nove akcije Kosovske specijalne policije na severu, kao što je nedavno bio slučaj, i da li u slučaju većih sukoba, može se očekivati ​​i intervencija KBS-a, Les navodi da „loši rezultati Samoopredeljenja u prvom krugu izbora mogu dovesti Prištinu u iskušenje da zauzme tvrdu poziciju na severu“.

– Ukoliko ne dođe do dalje intervencije pre izbora, verovatno će se desiti i posle, jer se ne radi samo o izborima, već o širem pokušaju vlasti da nametne svoju vlast na celoj teritoriji Kosova, posebno na onome što ona vidi kao bespravni sever. Moguće je da bi Priština mogla da rasporedi Kosovske bezbednosne snage, ali po meni ne još uvek. Zvanični stav Prištine je da je operacija na severu pitanje reda i zakona, tako da nema očiglednog opravdanja za vojnu intervenciju. To bi takođe predstavljalo veliku eskalaciju i rizik da izazove značajan odgovor Beograda i međunarodnu reakciju. To ne znači da Priština na kraju neće rasporediti KBS, ako proceni da ima podršku – kaže Les.

Kada su u pitanju reakcije visokih evropskih zvaničnika da je upotreba sile od strane specijalne policije na severu bila opravdana i da li to daje odrešene ruke Kurtiju za nove akcije, Les kaže „ti zvaničnici spadaju u idealistički tabor koje je pomenuo“.

– Ako verujete da je sever Kosova sastavni deo nezavisne i suverene države nad kojom Priština ima pun pravni suverenitet i negirate etničku dimenziju operacije, onda ćete to videti kao osnovno pitanje reda i zakona, ništa drugačije od policijske operacije bilo gde drugde u Evropi. Međutim, to ne znači da Priština ima odrešene ruke. Naprotiv, kao što sam rekao, ne dele svi tu analizu, a što je najvažnije nacionalne vlade EU, od kojih većina može da vidi da akcije Prištine rizikuju reakciju Srbije i žele da spreče da lokalni sukob preraste u opšti. Očekujem da će oni izvršiti pritisak na Prištinu da odustane – završava Les.