Ključ Balkana na Pančićevom vrhu

Pokušaji zvaničnika Prištine i dela međunarodne zajednice oko podele teritorije iza sebe kriju tajni plan da se Kosovu pripoji jedna od strateških tačaka na Balkanu – Pančićev vrh na Kopaoniku.

Nekadašnji načelnik Vojno-bezbednosne agencije, penzionisani general Momir Stojanović kaže da Srbija treba da insistira da se radarski sistemi vrate na ranije položaje.

– U svim pregovorima treba insistirati da se na vrh Kopaonika vrate vojni radari kojim se vrši kontrola ovog dela Balkana. Podsetiću da su Sjenica, Bihać i Kopaonik u nekadašnjoj Jugoslaviji bile tri ključne tačke kojim su se kontrolisala Otrantska vrata. Ko kontoliše ove tri tačke, direktno kontroliše ulazak brodova u Jadransko more – ističe Stojanović.

Boban Kurandić, bivši oficir Vojske Srbije i radnik Centra za civilnu kontrolu leta na Pančićevom vrhu, ističe da su vlasti u Prištini uverene da će „kad-tad izaći na vrh Kopaonika i da će od Srbije preuzeti kontrolu nad celim Balkanom“.

– I to nam se, nažalost, lako može dogoditi. Dok smo bili u prilici da određujemo gde će biti granica Srbije i Kosova, mi to nismo učinili, sada je sve mnogo teško – ističe Kurandić i dodaje da su trenutno u opticaju tri verzije granice na Pančićevom vrhu.

Prva je ona koju nudi Gugl i prema kojoj je granica između Srbije i autonomne pokrajine na 150 metara od Pančićevog vrha prema kompleksu Nebeske stolice, odnosno teritorije opštine Leposavić.

Međutim, Kurandić tvrdi da Kfor u svojim radnim kartama ovaj vrh vodi kao deo teritorije Kosova, dok je treća karta navodno nastala tokom priprema za Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu kad je nespretnim potezom flomasterom – Pančićev vrh „otišao“ u sastav Kosova.

– Na toj karti granica je obeležena debelim crvenim flomasterom. Samo trag flomastera nosi 150 metara i to na štetu Srbije. O ovome bi tek trebalo da se razgovara – tvrdi Kurandić.

Ipak, general Stojanović tvrdi da su priče o „tri karte“, odnosno nedoumicama čiji je Pančićev vrh daleko od svake realnosti.

– Još od vremena Tita jasno je određeno kuda vodi administrativna linija s Kosovom i tu ne postoji mogućnost nikakvog pomeranja ni levo, ni desno kako bi se nekome dopalo. Međutim, ovde je mnogo opasnije to što eventualna priča o razgraničenju ne prihvata činjenicu da se Kosovo sve do 1959. prostiralo do Ibra. Otuda je i u priči o razmeni teritorije pred Srbijom dilema menjati „naše za naše“ – precizira Stojanović.

Sve izvesniji ratni scenario?!

General Momir Stojanović tvrdi da ukoliko je Srbija rešena da sačuva svoju južnu pokrajinu to je moguće učiniti isključivo uz vojni scenario, odnosno oružanim sukobom sa Albancima.

– Nikvakvi pregovori tu neće doneti rezultat, već isključivo ratom koji je više nego izvestan. Mi ćemo ratovati sa Albancima ne zato što to hoćemo, već zato što ćemo biti prinuđeni i zato što će nas drugi uvući u to. Taj rat je moguće izbeći samo u slučaju da pristanemo da predamo Kosovo, odnosno prihvatimo lažnu dilemu da ćemo razgraničenjem nešto dobiti. Nemoguće je dobiti išta ukoliko menjate svoje za svoje. To nije kompromis – tvrdi Stojanović.

Stambolićev poklon Albancima

Autonomna pokrajina Kosovo izmenila je svoju geografiju 1959. godine kada je Petar Stambolić južnoj srpskoj pokrajini pripojio 197 kvadratnih kilometara uz Kopaonik, a opštini Kosovska Mitrovica su priključeni Lešak i Leposavić.

Stambolić je kasnije negirao da je to njegova zasluga pripisujući odgovornost Slobodanu Peneziću Krcunu koji je to navodno uradio kako bi „povećao broj Srba u pokrajini“.

Međutim, ne postoji pisani državni dokument u kome je ova „transakcija“ bilo gde zvanično zavedena.

Problemi sa flomasterom

Da je crtanje karti flomasterom očigledno problem ranije je upozoravao i advokat Goran Petronijević koji je kao član tima odbrane Radovana Karadžića pokušao da dođe do poverljivih državnih dokumenata, a onda ustanovio i da je granica Srbije sa Republikom Srpskom takođe sporna zbog „debelih linija“.

– U vreme ministrovanja šefa srpske diplomatije Gorana Svilanovića, iz strogo poverljive arhive Ministarstva spoljnih poslova Srbije, nestalo je mnogo dokumenata, koji su, navodno izgoreli u požaru. To je vrlo sumnjivo, jer prema informacijama koje imamo, izgorela je čajna kuhinja na spratu gde se nalazila arhiva, ali ne i arhiva. Tom prilikom je nestalo mnogo dokumenata, a između ostalog i original Dejtonskog sporazuma, pa zato Republika Srpska danas ne može da utvrdi svoje granice zbog debljine linija flomastera – rekao je svojevremeno Petronijević za „Novosti“.