Kina je u martu ove godine naglo povećala kupovinu ruske nafte usled pada cena „crnog zlata“, piše Rojters.
Tradicionalno glavni izvoznik nafte u Kinu je Saudijska Arabija. Na drugom mestu se nalazi Rusija. Međutim, u martu je uvoz iz Rusije porastao za 31 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine i dostigao 1,66 miliona barela dnevno. Obim isporuka iz Saudijske Arabije je pao za 1,6 odsto i iznosio 1,7 miliona barela. Kina je u martu povećala ukupnu kupovinu „crnog zlata“ za 4,5 odsto – do 9,68 miliona barela dnevno.
Kina povećava uvoz iz želje da obezbedi rezerve jeftinih sirovina za svoje rafinerije. U martu je cena ruske nafte iznosila i 13 dolara za barel, što je bio minimum od 1999. godine. Nije bilo ništa bolje ni sa „Brentom“ ni „VTI“, koje su takođe pale do minimuma iz 2002. godine.
Nastavlja se pad cena nafte
Pad cena sirove nafte „VTI“ ubrzan je zbog postojanja rizika da se može stvoriti višak sirovina na tržištu, pa je tako u 14.06 časova po srednjoevropskom vremenu cena majskih fjučersa nafte pala za 23,02 odsto, na 13,04 dolara.
Pritom, cena za junske isporuke nafte snižena je za 5,6 odsto, na 20,24 dolara po barelu.
Za tržište nafte ova sedmica je počela padom cena. Na kraju prethodne sedmice kotacije nafte „Brent“ pale su za 23,65 odsto, „VTI“ za 7,3 odsto, što je treća po redu sedmica u kojoj se beleži pad cena nafte.
Prethodne sedmice cena majskih fjučersa za sirovu naftu „VTI“ prvi put u istoriji postala je negativna i završila je trgovanje na berzi u Njujorku sa minus 37,63 dolara za barel, nakon što je pojeftinila za 300 odsto.
