Sve češće smo svedoci podatka da korona i mere koje se uvode zbog kovida izuzetno loše deluju na mentalno zdravlje ljudi. Nažalost, povećao se broj samoubistava, i to pre svega mladih ljudi.
To je bio samo jedan od razloga da porazgovaramo sa specijalistom opšte medicine Petrom Pješivcem iz Melburna. Pitali smo ovog stručnjaka, da li je u današnje vreme dobro koristiti nešto za smirenje.
– Umesto valijuma, leksotanina, ili deset miligrama bensendina kako to beogradske domaćice često uzimaju da bi se smirile, ili umesto bilo kog antidepresiva koji su zaista otrovni, jer sadrže toksične supstance, daleko je bolji medicinski kanabis. U pitanju prirodni proizvod koji ima lekovita svojstva, i koja, ukoliko se ne zloupotrebljava, dovode do odličnih rezultata – kaže doktor Pješivac.
Prema njegovim rečima, Australija nije pionir u korišćenju marihuane u medicinske svrhe, jer je sve počelo u Kanadi. Ali, Australija je stavila kanabis u zakonski okvir i omogućila pacijentima da dođu do njega regularnim putem, obraćajući se lekarima koji se bave ovom granom medicine.
– Ima oko dve i po, tri godine otkako je vlada odobrila korišćenje marihuane u medicinske svrhe, dok se medicinski centar “Trava helt“ ovim bavi godinu dana. Mi se isključivo bavimo eksperimentalnom terapijom medicinskim kanabisom u lečenju niza oboljenja.
Pitali smo dr Pješivca i za koje bolesti može da se koristi kanabis.
– Uglavnom za multiplu sklerozu, hronična oboljenja skeletnog sistema, zatim odlični rezultati su kod anksioznosti, depresije, anoreksije, mučnina kod osoba koje primaju terapiju kod malignih oboljenja.
Dr Pješivac kaže da kada postoje indikacije da je pacijent probao kompletnu konvencionalnu terapiju, i da to nije dovelo do željenih rezultata, može da se proba sa kanabisom.
– Ako pacijent koristi niz lekova koji su toksični, jer svaki lek za smirenje i bolove ima svoja negativna i nepoželjna dejstva, onda je tu medicinska marihuana. Ona može da pomogne kao dodatna terapija pri već postojećoj konvencionalnoj terapiji ili kao alternativa za već isprobane konvencionalne terapije.
Sagovornik “Vesti“ ističe da se medicinska marihuana prepisuje na osnovu pregleda i istorije bolesti, i određene ekspertize doktora, koji određuju terapiju za određene pacijente. Pa i pored toga, neophodno je da ovaj predlog lekara prođe TGA, australijsku agenciju za terapijska sredstva, koja odobrava korišćenje marihuane u medicinske svrhe.
Ukoliko TGA odobri kanabis, onda je taj tretman podložan striktnim kontrolama.
– Moj zadatak je da pratim pacijenta i ukoliko vidim da koristi marihuanu više rekreativno nego što to doprinosi lečenju, u tom trenutku mogu da odbijem dalju terapiju. Naročito su važna dva sastojka marihuane, a to su CBD koji nema psihogeno dejstvo, ali deluje izuzetno pozitivno na anksioznost i umiruje bolove. Druga supstanca je THC, koji izaziva psihogena dejstva, a izuzetno je dobar kod bolova i mišićne relaksacije. Naš organizam proizvodi supstance koje su skoro identične supstancama koje su aktivne u marihuani. U sinergiji, CBD i THC daju bolje rezultate nego zasebno, međutim, zakoni o korišćenju motornih vozila i mašina zabranjuju korišćenje THC.
Kako kaže dr Pješivac, ukoliko se dobije dozvola od države i prepiše se medicinska marihuana, lekar mora da uveri pacijenta da iako mu je odobrena kao terapija, ne može da radi s njom šta god hoće. Jer, na primer, ukoliko vas uhvate da upravljate motornim vozilom s medicinskom ili „uličnom“ marihuanom, kazna je ista.
– Istina, trenutno se menjaju saobraćajni zakoni, kako bi se modifikovali i kako bi se dozvolilo ljudima koji koriste medicinsku marihuanu iz opravdanih razloga, da mogu da voze. Tako da se sada za njih uvode takozvani funkcionalni testovi.
Iskustva posle godinu dana su, kaže dr Pješivac, vrlo dobra.
– Imamo odlične rezultate kod lečenja simptoma bolesti kod male dece, koja imaju autizam ili neki oblik mentalne zaostalosti, zajedno sa epileptičnim napadima. Mogu u potpunosti da kontrolišem njihovu hiperaktivnost, odnosno smanjujem broj epileptičnih napada do nule. To je po meni najveći uspeh korišćenja medicinske marihuane.
Međutim, dr Pješivac smatra da ovo nije korak ka legalizaciji marihuane u Australiji.
– Ne verujem, jer mladi ljudi nemaju kontrolu, a sa nekontrolisanom upotrebom marihuane mogli bi da imaju zdravstvene, ali i socijalne i legalne probleme, kao što je slučaj i sa alkoholom.
Lečenje hronične depresije
Terapija kanabisom pokazala se naročito uspešna kod nekih poremećaja mentalnog zdravlja.
– Recimo kod lečenja hronične depresije. Od supstance CBD ljudi se osećaju bolje, srećniji su, zadovoljniji sobom. Takođe, relaksirani su i ukoliko su im uklonjeni jaki bolovi mogu mnogo više toga da urade – naglašava dr Pješivac.
Negativni efekti
Niko nije umro od marihuane, niti može da se predozira od nje, kaže dr Pješivac.
– Ali, ima slučajeva da kada se pretera s kanabisom osoba dobije psihozu, koja je kratkotrajna. S tim da ukoliko se koristi samo CBD onda nema nikakvih nus efekata, dok THC može da izazove slabost mišića, kod nekih euforiju. Zato je kod osoba koje imaju hronična oboljenja srca ili jetre zabranjeno korišćenje THC, a dozvoljen je samo CBD.
Marihuana stvara zavisnost
– Preporučujemo da se medicinska marihuana koristi inhalacijom, a ne pušenjem, jer se zbog visoke temperature uništavaju mnoga pozitivna svojstva. Jedan od nus efekta korišćenja marihuane je povećanje težine, a takođe, marihuana stvara zavisnost. Ukoliko se uzima onako kako prepisujemo, onda ne u tolikoj meri, ali ako se uzima po sopstvenom nahođenju onda – da.
