U Parizu sa zanimanjem posmatraju nemačku predizbornu kampanju. Za francusku Vladu i predsednika Emanuela Makrona postoje i dobri i loši scenariji – ali ne žele da se izjasne o tome koga preferiraju.
Francuski državni vrh je u više navrata dao do znanja da ne želi da se meša u nemačku predizbornu kampanju. Francuski predsednik Emanuel Makron je to pokazao ove sedmice kada su mu u posetu došli kancelarski kandidati Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Socijaldemokratske stranke Nemačke (SPD) Armin Lašet i Olaf Šolc. Macron se vidno trudio da pred medijima sakrije koji mu je od dva kandidata simpatičniji.
– U principu francuska Vlada i kod jednog i kod drugog kandidata vidi prednosti i mane – kaže Paskal Tibo, berlinski dopisnik Radio France Internationale.
U Parizu poručuju da se izbori u Nemačkoj tiču ne samo Nemačke nego i ostatka Evrope.
Svi kandidati prihvatljivi
Na prvi pogled EU partneri mogu odahnuti kad su u pitanju kandidati na nemačkim izborima. I Lašet i Šolc, kao i kandidatkinja Zelenih Analena Berbok, važe kao izuzetno proevropski političari. No uz svakog od ovih kandidata se vežu različita očekivanja.
Analitičari kao i krugovi bliski francuskoj Vladi se slažu u oceni da bi Makron u Šolcu i Berbok imao partnere koji bi ga podržali u meri reformisanja pakta stabilnosti i ekonomskog rasta EU kao i u težnji ka socijalnoj uniji. Jer i SPD i Zeleni, za razliku od Unije CDU/CSU žele da podrže ideju pojačanja investicija posle pandemije dok Unija stremi uravnoteženom budžetu.
Šolc je posle posete Parizu naglasio da, kao i francuski predsednik, teži pojačanom suverenitetu EU i to i na ekonmrskom i tehnološkom planu.
No, kao i njegovi demohrišćanski prethodnici Konrad Adenauer i Helmut Kol, Lašet uživa prednost zbog činjenice da je iz Porajnja a time automatski bliži Francuskoj ne samo geografski nego i tradicijom. „Bliskost Francuskoj je gotovo biološki predodređena”, smatra Tibo. Osim toga, Lašet je odavno kritikovao suzdržanost Berlina u odnosu na reformske ideje iz Pariza.
Lašet takođe važi za pobornika jačanja EU kao industrijske sile pa je u Parizu predložio pokretanje nemačko-francuske inicijative u borbi protiv terorizma. U Parizu se na demohrišćane gleda kao na pouzdane partnere kada su u pitanju, za Francusku vrlo važni, projekti vezani uz vojnu industriju.
No dok sa strankama koje će najverovatnije formirati buduću vladu Francuzi nemaju preteranih briga, problematičnije je sa strankama s kojima će Unija ili SPD morati u koaliciju, što je već sad izvesno.
– Sa Zelenima je problem pre svega s projektima na polju vojne industrije. Šef liberala Lindner je za Pariz takođe problem zbog njegovog tvrdokornog stava kada je u pitanju EU finansijska politika – smatra Jana Puglierin iz Evropskog saveta za spoljnu politiku (ECFR).
Još jedna horor-vizija muči Pariz: ponavljanje scenarija s posljednjih izbora kada je Nemačka, a i Evropa čekala gotovo pola godina na formiranje nove vlade.
– Nama je potreban nemački partner – kaže jedan francuski diplomata ukazujući i na činjenicu da Francuska početkom sledeće godine preuzima predsedavnje Evropskim savetom i da su mnogi projekti već dogovoreni s Nemačkom.
Neki analitičari pak primećuju da bi Makronu možda i odgovarali dugotrajni koalicioni pregovori koji bi potrajali do aprila sledeće godine kada se u Francuskoj održavaju predsednički izbori. Tako bi Makron imao podršku iz Berlina i jednu poznatu sagovornicu – Angelu Merkel koja, iako je najavila da se nakon izbora povlači iz politike, na vlasti ostaje sve dok njenu funkciju ne preuzme predsednik jedne funkcionalne nemačke Vlade.
