Kakvu će politiku prema Srbiji voditi nova češka vlada?

Nova vlada Češke biće pro-EU i pro-NATO orijentisana, bliska Vašingtonu i oštro suprotstavljena Kini i Rusiji, ali potencijalno i prema do sad bliskim saveznicima poput Orbanove Mađarske, kaže Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu nakon imenovanja Petra Fijale, lidera alijanse desnog centra, za novog češkog premijera.

Mitić smatra da će „havelovsku politiku“ nova vlada imati i prema Srbiji. Vlada Fijale, objašnjava Mitić, sastavljena je od konzervativaca, odnosno Fijaline Građanske demokratske stranke (ODS) i ekstremnih liberal-demokrata iz redova TOP 09 i Piratske partije. Oni će, kako dodaje, imati težak zadatak da se suprotstave izuzetnim problemima koje Češka trenutno ima u borbi protiv pandemije kovida 19, a suočavaju se i sa problemima rasta javnog duga, sve većom inflacijom i drastičnim povećanjem cena energenata.

Nova vlada bliska Vašingtonu, suprotstavljena Kini i Rusiji

– Češka tone u ’havelovski‘, liberalno-demokratski atlantistički san, u kojem se samoproklamovani čuvari liberalnih vrednosti bore protiv ’sila populizma i autoritarizma‘. Odnosi sa Moskvom su već drastično pogoršani, a pod pritiskom Vašingtona biće još lošiji ukoliko na mesto ministra spoljnih poslova dođe kandidat Piratske partije Jan Lipavski. Naime, partija Pirata je poznata po svojim ekstremnim antikineskim i rusofobičnim stavovima, a Pirati su i na nivou grada Praga, gde imaju vlast, dramatično pogoršali odnose sa Pekingom i Moskvom provokativnim akcijama poput menjanja imena ulica i uklanjanja spomenika sovjetskim oslobodiocima – navodi Mitić.

Predsednik Miloš Zeman koji se trenutno leči od korona virusa, dodaje naš sagovornik, ima pravo da ne prihvati predlog nekog od kandidata za određena ministarska mesta, zbog čega može da dođe do dodatnih komplikacija, pa i do imenovanja nekih novih kandidata.

– Međutim, pitanje je da li će to suštinski promeniti orijentaciju nove vlade koja je očigledno suprotstavljena viziji Miloša Zemana, koji se zalagao za snažniju suverenost Češke i za dobre odnose sa Rusijom i Kinom – napominje Mitić.

„Havelovska“ politika i prema Srbiji?

Na pitanje kakav se, u tom svetlu, može očekivati odnos zvaničnog Praga prema Srbiji i pitanju Kosova, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže da je nova koaliciona vlada najavila da će njena politika biti na tragu politike nekadašnjeg predsednika Vaclava Havela, žestokog zagovornika bombardovanja Srbije, čije je nasleđe suštinski antipod politike Miloša Zemana, koji se Srbiji izvinio za bombardovanje.

– Predsednici Vaclav Klaus i Miloš Zeman, koji su nasledili Havelovu funkciju, dugo su pokušavali, a često i uspevali da naprave otklon od njegove ekstremne liberalno-demokratske politike. To je značilo i podršku Srbiji i decidno izjašnjavanje da je Kosovo deo Srbije. Ne treba zaboraviti da je 2008. godine Češka priznala Kosovo, uprkos protivljenju predsednika Klausa, opozicionih partija, ali i dela partije čiji je Fijala sada predsednik. Međutim, tada je prevagnuo deo ODS-a pod vođstvom tadašnjeg premijera Mireka Topolaneka, koji je zajedno sa tadašnjim šefom diplomatije Karelom Švarcenbergom, na pritisak Vašingtona i tokom jedne vrlo kontroverzne sednice vlade, doneo odluku o priznanju Kosova – podseća Mitić.

Kako kaže, sada je Švarcenbergova partija TOP 09 ponovo na vlasti sa ODS-om i ostaje zebnja kako će ta koalicija izgledati, pogotovo ako im se dodaju takođe ekstremne, rusofobične liberal-demokrate iz Piratske partije.

– Ukoliko se ’havelovska‘ politika vraća u Prag, odnosi sa Srbijom će trpeti. Srbija je ostvarila veoma dobar napredak u političkim i ekonomskim odnosima sa Češkom, naročito od 2015. godine. Međutim, u novim političkim okolnostima, najblaže rečeno, očekujem stagnaciju odnosa na relaciji Beograd—Prag, a bojim se da može doći i do pogoršanja ukoliko Fijala prepusti Piratima da autonomno vode spoljnu politiku. Sasvim je sigurno da se može očekivati i manji oslonac na Višegradsku četvorku – kategoričan je on.

Dok je Zeman predsednik, kaže Mitić, Srbija će imati velikog prijatelja u Pragu, ali nakon njegovog odlaska ostaje pitanje da li će se u Češkoj pojaviti ljudi njegovog ili kapaciteta Vaclava Klausa, odnosno ljudi koji razumeju važnost vođenja nezavisne politike koja je u duhu multipolarnog sveta, a ne zaglavljena u „havelovskom dobu“ američkog svetskog poretka iz 1990-ih godina.

– Treba reći i da, iako ima 108 od 200 poslanika u parlamentu, nova vladajuća koalicija ima i okrnjen legitimitet zbog činjenice da je čak dvadeset odsto čeških glasova ostalo ispod cenzusa od pet odsto na prethodnim izborima, To su, između ostalog, glasovi i socijaldemokrata i komunista, koji su bili u prethodnoj vladi i koji imaju ozbiljnu partijsku infrastrukturu i koja bi mogla da pomogne dosadašnjem premijeru Andreju Babišu da se konsoliduje pred predsedničke izbore 2023. godine – zaključuje Aleksandar Mitić.

Novi premijer Petar Fijala, 57-godišnji profesor politikolog, nekadašnji rektor Masarikovog univerziteta u Brnu i lider Građanske demokratske stranke, poručio je da je uveren da će Češka ubrzo imati vladu koja će biti stabilna i da će učiniti sve da to bude „vlada promena za budućnost“.