Kakvi su zaista odnosi Nemačke i SAD?

Ako je suditi po medijima, čini se da su se odnosi Nemačke i SAD u doba Donalda Trampa pogoršali. Ali ako se malo bolje pogleda, jasno je da su ekonomski odnosi bili odlični i uprkos svemu, postali su još bolji, piše Dojče Vele.

Bilans odnosa SAD prema Evropi tokom tri i po godine vladavine Donalda Trampa se teško može nazvati dobrom: sporazum o slobodnoj trgovini TTIP je mrtav, uvedene su carine na neke evropske proizvode kao što su aluminijum i čelik, a iz Bele kuće se neprestano čuje i kako bi i na automobile iz Evrope trebalo uvesti carinu od 25 odsto.

S obzirom na to da je Nemačka bila i ostala glavna automobilska nacija Starog kontinenta, jasno je i da su te pretnje pre svega usmerene protiv Mercedesa, BMW-a ili Folksvagena.

Ali to je samo (lažni) utisak: stručnjaci minhenskog instituta „Prognos“ su malo bolje pogledali ekonomske odnose i u studiji „Koliko je Nemačka povezana sa SAD“ došli do zaključka koji bi mogao da začudi, ako se prate mediji s obe strane Atlantika.

Jer, mada je Tramp, još od stupanja na dužnost 2017, upravo Nemačku uvek iznova optuživao za ogroman spoljnotrgovinski deficit sa SAD i govorio da „nije pošteno“ što je njujorška Peta avenija prepuna Mercedesa, ali da se na berlinskoj Unter der Linden jedva vidi pokoji Ševrolet, ekonomski odnosi dve zemlje cvetaju.

Ništa ne može poremetiti međusobne interese

To se odnosi na baš sve oblike bilateralne razmene: na promet roba i usluga, međusobne investicije i naročito kod istraživanja i razvoja. SAD su za Nemačku bile i ostale najvažnije tržište za izvoz, ispred i Francuske i Kine.

Mnogo pre Trumpa, 2010. je sedam  odsto čitavog izvoza Nemačke odlazio Amerikancima – u vrednosti od 65,67 milijardi evra. A 2019? U Trampovu Ameriku je odlazilo već devet odsto nemačkog izvoza, što znači 118,66 milijardi evra. Nemci marljivo i uvoze iz SAD: šest odsto uvoza dolazi s one strane Atlantika i SAD su na trećem mestu uvoznika u Nemačku, odmah posle Kine i Holandije.

Za neke nemačke industrijske sektore tržište SAD izuzetno je važno: na primer 17 odsto nemačkih lekova i farmaceutskih proizvoda odlazi baš tamo. Naravno da je tu i automobilska industrija, ali već se tu vidi kako se bliski trgovački odnosi SAD i Nemačke ne mogu prikazati samo običnim brojkama.

Najbolji primer je BMW: zvuči gotovo bizarno, ali BMW je najveći izvoznik – američkih automobila. Jer preko polovina vozila koji su proizvedeni u pogonu BMW-a u Spartanburgu u Južnoj Karolini su otišli kupcima van SAD.

Investicije – dugoročna strategija

Minhenski proizvođač automobila je samo jedan od mnogih koji su investirali u SAD jer se nemački koncerni brzo i lako odlučuju na takva ulaganja.

Trećina nemačkih ulaganja, a tu je reč o oko 335 milijardi evra je otišlo u SAD: to je više nego što su Nemci uložili u svih pet najvažnijih zemalja EU – ukupno gledano.

U studiji minhenskog instituta se ističe kako to pokazuje važnost američkog tržišta za nemačke koncerne: „Izvoz se brže može opet prekinuti, ali u odluci o ulaganju u SAD stoji dugoročna strategija.“

I Amerikanci rado ulažu u Nemačku – novi pogon proizvođača električnih automobila Tesla je samo jedan od brojnih primera. Godine 2017. su SAD bile na trećem mestu po obimu ulaganja u Nemačku i učestvuju sa devet odsto investicija u tu zemlju.

Istraživanja – odlična saradnja!

Kod razvoja i istraživanja je saradnja još bolja: nigde u svetu nemačke firme ne prijavljuju toliko patenata kao u SAD.

– SAD su veoma atraktivne za nemačke firme u području istraživanja i razvoja. To je zemlja koja je načelno veoma otvorena kako u privatnom, tako i u akademskom području za saradnju u istraživanju – sasvim suprotno od Kine – objašnjava glavni ekonomista instituta „Prognos“, Mihael Bemer.

Stranim firmama je tamo relativno jednostavno da otvore svoje istraživačke centre, a za razliku od Kine, tamo ne moraju strahovati da će biti prisiljeni da tehnološka dostignuća prenesu tamošnjim firmama. Naprotiv, nemačkim firmama isto tako nije problem da preuzmu neke američke firme koje poseduju neku novu tehnologiju.

Autori studije ističu da se Nemci i Amerikanci u mnogo slučajeva gotovo savršeno dopunjavaju: „Amerikanci otkriju nešto radikalno novo, mi to poboljšamo i s našim inženjerskim umećem tu novinu uvedemo u proizvodnju. Najbolji primer je razvoj aplikacija u području Internet of Things, dakle u digitalnim rešenjima u industriji. Saradnja u istraživanju s Amerikancima je izuzetno važna i moramo je negovati na svim nivoima“, sumira Bemer.

U Beloj kući nikad neće biti Evropljanin

Institut „Prognos“, čije usluge ne koristi samo čitav niz nemačkih i svetskih koncerna, već i brojna nemačka ministarstva i institucije EU, osvrnuo se i na predstojeće američke izbore. I jasno upozorava: bilo da pobedi Tramp ili Bajden, Evropljani ne bi trebalo da gaje iluzije da će bilo koji američki predsednik zastupati nešto drugo od interesa svoje zemlje.

Čak i s Bajdenom neće biti bitne razlike u politici: „Prema našim procenama, američka spoljnotrgovnska politika ostaće protekcionistička“, kaže glavni ekonomist „Prognosa“.

Ipak, razlika će verojatno biti: sadašnji vladar Bele kuće upustio se u sukob praktično s čitavim svetom, ali iz krugova Bajdena se već čulo da su spremni da budu pomirljiviji prema EU, kako bi mogli zajednički nastupiti prema sve agresivnijem nastupu Kine.

„Evropska unija je najveće tržište na svetu, mi moramo s njima da poboljšamo ekonomske odnose“, izjavio je Toni Blinken, savetnik Bajdena, a ranije i Obame. „Mislim da moramo prekinuti taj veštački ekonomski rat koji je počela Trumpova vlada“. On smatra da postoji „mnogo prostora“ za veću razmenu između SAD i EU, ali i kritikuje „sve veću neravnotežu u trgovini poljoprivrednim proizvodima“. Naravno, tu je reč i o genetski modifikovanim proizvodima prema kojima su Evropljani tradicionalno izuzetno osetljivi.

Ali kad je reč o saradnji SAD i Nemačke, u institutu „Prognos“ ne vide razloga da ona i u budućnosti ne bude još bolja – bez obzira na to ko bude bio u Beloj kući. Jer to je u interesu obe zemlje.