Penzijski sistemi u celoj Evropi menjaju se gotovo svake godine, a najnovija informacija dolazi iz Danske gde se govori o snižavanju starosne granica za penzionisanje dok je ove godine u Srbiji ova granica pomerena na gore, a sličan trend je i u mnogim drugim zemljama.
Novi zakone već su dobile Crna Gora, Hrvatska i Poljska. U narednih deset godina njihovi najstariji građani će moći u penziju sa navršenih 67 godina. Velika Britanija i Finska u međuvremenu će povećati granicu na 68 godina.
Srbija
Ove godine dame u Srbiji u starosnu penziju mogu sa 63 godine života, umesto 62 godine i šest meseci u 2019. godini. Potreban broj godina radnog staža ostaje isti i iznosi minimum 15 godina. Godišnje će se granica pomerati za dva do šest meseci, tako da će se dame u 2031. moći penzionisati sa punih 65 godina.
U Srbiji muškarci u starosnu penziju u ovoj godini idu po starom – sa 65 godina života i minimalno 15 godina staža upisanog u radnu knjižicu. O pomeranju granice nije bilo reči.
Danska
Dok se širom sveta starosna granica za odlazak u penziju povećava, u Danskoj bi ona mogla da bude snižena za veliki broj ljudi.
Novi danski penzioni model, koji je pre nekoliko dana predstavljen javnosti, trebalo bi da omogući za 38.000 ljudi da do 2022. godine odu u penziju i pre ispunjavanja starosne granice. Taj broj trebalo bi da se do 2025. godine poveća na 49.000 ljudi.
Danska vlast predlaže da se omogući penzionisanje ljudima koji imaju 42 godine staža i 61 godinu starosti. Trenutno se Danci penzionišu sa prosečnom starošću od 66 godina. Ova reforma penzionog sistema namenjena je pre svega osobama koje rade fizički teške poslove.
Nemačka
U Nemačkoj se starosna granica za penzije postepeno povećava i planirano je da dostigne 67 do 2031. godine. Zasad je potrebno 65 godina i 7 meseci da bi se otišlo u penziju, i za žene i za muškarce.
Austrija
Žene u Austriji idu u penziju sa 62, a muškarci sa 65 godina. Granica za starosnu penziju za dame će se od 2024. godine postepeno ujednačavati sa granicom za muškarce. Pogodnost u ovoj zemlji koja je doneta nedavno jeste da minimalna penzija od 2020. godine iznosi 1.200 evra neto za ljude sa 40 i više godina radnog staža u Austriji.
Italija
U Italiji je trenutno starosna granica za odlazak u penziju je za muškarce 66 godina i 3 meseca, dok je za žene 63 godine i 9 meseci. Do 2031. u planu je da se granica podigne na 67 za oba pola. Prosečna penzija u Italiji iznosi oko 490 evra.
Hrvatska
U Hrvatskoj je starosna granica za penziju 65 za muškarce, za žene 62 godina. Hrvatska vlada planira da do 2030. za žene starosnu granicu podigne na 65, dok je za muškarce u planu da do 2038. bude 67 godina.
Švedska
Do 2036. broj godina koji će biti potreban za penziju iznosiće 67. Trenutno je za muškarce 66, dok je za žene 63 godine. Prosečna penzija u Švedskoj je 770 evra.
Norveška
U Norveškoj je za muškarce starosna granica 67 za odlazak u penziju, a za žene 64. Do 2030, godine potrebne za odlazak u penziju za žene će se povećavati do 67. U Norveškoj je prosečna penzija oko 700 evra.
Ovde možete pročitati kako da izračunate kolika će vam biti penzija. Mi smo izračunali da ako radite 40 godina uz prosečnu platu od 50.000 dinara možete računati na penziju od 260 evra. Izračunajte i vi.
Treba napomenuti, u svakom slucaju kada je Svedska u ptanju, da je naznacena penzija samo osnovna koja se isplacuje bez obzira na radni staz. Svako ko je bio zaposlen ima dodatnu radnu penziju preko svoga odgovarajuceg penziskog fonda i zavisi od toga gde si i sta radio kao i kakvu si zaradu imao. Tako racunajuci prosecna penzija u svedskoj je oko 2. 000 evra brutto ili oko 1 400-1 600 evra mesecno.
U Francuskoj do valadavine socijalista kazu(zlatno doba za penzionere)
Period valadavine Socijalista, penzije su zamrznute tokom svih 5godina.
Period vladavine” Republika napred” (LREM) penzije su takodje zamrznute tokom svih 5 godina, plus odbija se 3%-+ za mladez koja se po provom putu u klucuje na radna iskustva. Tokom dve godine, penzijusu povisili na skromnih 0.5%.Kupovna moc je kriticno pala , za penzionere sa vec malim primanjem.