Dok traju direktne borbe ruske i ukrajinske vojske, na digitalnom polju, paralelno, vodi se dinamičan sajber rat. Ukrajina je zvanično formirala aj-ti vojsku koja, prema procenama, broji više desetina hiljada hakera. S druge strane, ruski hakeri, koji su među najveštijim u svetu, neprekidno obaraju sajtove ukrajinskih institucija, tvrde u Kijevu.
Ne puškama i raketama, već tastaturom i klikovima. Hakerska grupa „Anonimus“ uključila se u sajber rat na strani Ukrajine.
– Na osnovu direktnog napada desetina hiljada računara vi ste u mogućnosti da onesposobite mnoge velike sisteme bez obzira na to koliki nivo zaštite imaju. Kada je reč direktno o nekim velikim vojnim ciljevima, ti napadi se ne dešavaju od danas za sutra i preko noći. Oni se mnogo ranije pripremaju, prikupljaju se podaci i na osnovu svega toga se deluje kada za to dođe vreme – kaže član hakerske grupe „Anonimus“ iz Srbije.
Upućeni ukazuju da sajber rat Ukrajine i Rusije traje neprekidno od 2014. godine. Za sobom ne ostavlja okom vidljive ruševine i žrtve, ali delovanje hakera utiče i na fizičke sukobe u Ukrajini.
– Jedan od osnovnih ciljeva je da se protivnička strana uskrati za one informacije koje bi bile od koristi za pobedu u fizičkom konfliktu, ali osim toga jedan od ciljeva sajber rata je i da se zaštite vlastite informacije i vlastiti informacioni sistemi. Kaže se da je to rat za informaciju kroz informaciju putem dezinformacije i rat protiv informacija – objašnjava Nenad Putnik, profesor Fakulteta bezbednosti.
Bojan Perkov iz Fondacije „Šer“ navodi da su u ovim situacijama česti takozvani DDOS napadi. Meta su i sajtovi banaka, mediji, železnica, elektroenergetski sistemi.
– To su napadi kojima se određeni resursi na internetu preplavljuju nekim ogromnim brojem zahteva za pristup koji nije predviđen za redovan rad i tako sam sajt postaje nedostupan kada neko na legitiman način, neki građanin, hoće da poseti i vidi informacije – dodaje Perkov.
Prof. Nenad Putnik objašnjava da su protagonisti sajber rata i Rusi i Ukrajinci – državni akteri, zvaničnici oružanih snaga sukobljenih strana, civili, nedržavni akteri.
– I jedni i drugi imaju i motiva i interesa da se koriste sredstvima sajber ratovanja. To mogu biti tehnički napadi različitim malicioznim kodovima, različitim tehnikama za sprovođenje napada, ali osim toga mogu podrazumevati sprovođenje propagandnih aktivnosti putem društvenih mreža, medija – navodi profesor Fakulteta bezbednosti.
I državi i građanima jedan od najvažnijih sistema je internet infrastruktura. Prema oceni Bojana Perkova, u dosadašnjem toku rata, ona se „dobro drži“.
– Kako se taj rat bude dalje razvijao, moguće je da će tu da dođe do oštećenja same infrastrukture preko koje građani dobijaju internet, tako da može vrlo lako da se desi da građani imaju otežan ili onemogućen pristup internetu, što može da izazove ogromne probleme u ovakvoj situaciji kada je dobijanje informacija od ključnog značaja. Zato se tu pojavljuju neki alternativni načini, kao ‘Starlink’ Ilona Maska i tome slično, ali je pitanje koliko je to pouzdano i koliko će uspeti da izdrži ta ratna dejstva i bombardovanja – objašnjava Bojan Perkov iz Fondacije „Šer“.
Na digitalnom frontu potkusurivanje se obavlja i digitalnim valutama. Ukrajina je u donacijama skupila digitalnih valuta u vrednosti većoj od 50 miliona dolara. Rusija bi mogla da ih iskoristi da umanji efekte sankcija.
– Već sad se mogu čuti kvalifikacije da je ovaj sukob između Rusije i Ukrajine prvi rat kriptovaluta. Kriptovalute se sada pojavljuju kao značajan činilac konflikta zato što su se one pokazale kao neophodne sa više aspekata“, napominje Nenad Putnik.
Prvi aspekt je, kaže, što one omogućavaju stanovništvu u Ukrajini da sačuva svoj imetak kroz kriptonovčanike, da svoju ušteđevinu u zvaničnim valutama pretvore u kriptovalute.
Osim toga, dodaje, i nevladin sektor ih prikuplja u vidu donacija. Isto radi i ukrajinska vlada, koja pomoću njih kupuje i vojnu i medicinsku opremu.
– Ruska strana ih koristi da bi izbegla sankcije. Čak se smatra da je tri četvrtine napada kriptovirusima od početka ove godine poteklo sa teritorije Rusije. To su oni napadi koji pogađaju ukrajinske računare, zaključavaju ih i traže otkupninu. To su takozvani ‘rensomver‘ napadi – ucenjivački softver koji traži da se plati otkup u kriptovaluti da bi napadač ponovo otključao podatke koje je zaključao u računaru žrtve – objašnjava profesor Nenad Putnik.
Ko može da pobedi?
Pobedu u sajber ratu, kažu upućeni, odnose bolje pripremljeni i iskusniji. Već deset godina on je deo zvanične ruske ratne doktrine.
– U vojnim doktrinarnim i strateškim dokumentima Ruske Federacije donetim u prethodnih 10 godina upravo se ističe ta dominacije informacionog ratovanja, to je aspekt koji će, prema njihovo mišljenju, odlučivati i pobednika u kinetičkom sukobu. Potrebno je pripremiti javno mnjenje pred početak rata i vršiti konstantne uticaje na javno mnjenje i protivničke strane i vlastitog stanovništva, ali i neutralnog auditorijuma kako bi se ostvarili vojni i politički ciljevi – ukazuje prof. Putnik.
Rusi su ranije bili znatno dominantniji u sajber ratu, ali su Ukrajinci ubrzano napredovali poslednjih godina. Pojedini podaci pokazuju da zvaničnu aj-ti vojsku Ukrajine, koju je oformio ministar za digitalne transformacije, broji oko 300.000 članova širom sveta.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
