Generacija koja je odrastala gledajući stare crtaće poput onih iz produkcije Vorner Bradersa zahvaljujući njima stasala je u kulturno pismene ljude, piše autorka Eni Holmkvist za portal Intellectual Take Out.
Ovi crtani filmovi deci su pružali više od puke zabave. Upoznali su ih sa ključnim referencama opšte kulture, naročito u oblasti literature i muzike.
Iz Duška Dugouška klinci su mogli da saznaju za Stivensonovu priču o Džekilu i Hajdu, da čuju citate i vide scene iz Šekspirovih komada, a teško je naći klasično muzičko delo koje nije korišćeno kao podloga za neki od crtaća iz tog vremena.
Svakodnevno slušanje Listovih rapsodija i Šopenovih valcera zauvek je ove melodije urezalo u dečije mozgove.
Crtaći prepunih citata iz klasične umetnosti pružili su deci okvir, polazište za kasnije razumevanje književnosti i muzike, čak i kada te osnove deca ne bi dobila u školi, smatra ona.
Danas, nasuprot tome, crtani filmovi ne usmeravaju decu na otkrivanje kulturnog blaga prethodnih generacija, već su isključivo okrenuti fantaziji ili sadašnjem vremenu.
„Ni škole ni crtaći danas ne predaju baklju znanja i kulturne pismenosti. Da li je to jedan od razloga za apatiju i površnost savremene generacije?“, pita se autorka.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
