“Uvođenje ruskih mirovnjaka u Nagorno-Karabah jedino je rešenje koje bi moglo da dovede do zaustavljanja krvoprolića u toj zoni, ali je uslov za to da se zaraćene strane – Azerbejdžan i Jermenija – oko toga slože”, kaže ruski vojno-politički komentator Konstantin Sivkov.
Podsećajući da se u Jermeniji nalazi 102. ruska vojna baza i da Rusija i Jermenija imaju jedinstven PVO sistem, jermenski premijer Nikol Pašinjan je izrazio uverenost da će Moskva, u slučaju da to bude potrebno, pružiti pomoć Jerevanu u cilju osiguravanja bezbednosti zemlje, tako što će angažovati svoje oružane snage. Kao odgovor na to, Kremlj je saopštio da je uvođenje ruskog mirovnog kontingenta u zonu konflikta u Nagorno-Karabahu moguće samo ako se sa tim slože obe strane u sukobu – Jermenija i Azerbejdžan. Međutim, eksperti sumnjaju da će Azerbejdžan na to pristati.
– U pogledu rešavanja ovog sukoba, uvođenje mirovnih snaga u taj region zaista je jedino moguće rešenje koje bi moglo da obezbedi stabilnost i mir. Ali mogućnost realizacije ovog scenarija u trenutnoj situaciji je vrlo sumnjiva. Ovo je trenutno nemoguće zbog svih okolnosti, ali ako se te okolnosti promene, postaće moguće i ostvarivo – ocenio je Sivkov.
On podseća da je Jermenija član ODKB-a tj. vojno-bezbednosni partner Rusije i da su Moskva i druge zemlje-članice te organizacije obavezne da joj pomognu u slučaju rata, dok Azerbejdžan nije član ODKB-a i nije vezan za Rusiju sporazumom o uzajamnoj vojnoj pomoći.
Međutim, iako neki ruski eksperti tvrde da se taj sporazum ne može primeniti ni u slučaju Jermenije kao partnera u ODKB-u, jer se konflikt ne događa na teritoriji te zemlje, nego u nepriznatoj republici – Nagorno-Karabahu, Sivkov ističe da za to, ipak, ima osnova, s obzirom da se Jermenija „našla u blokadi“.
– Jermenija je članica ODKB-a, a član 4 ovog Dogovora kaže da je Rusija dužna, tačnije, da su sve države ODKB-a dužne da pomognu zemlji-članici koja je podvrgnuta agresiji. Formalno, sada je napadnut samo Nagorno-Karabah, koji nije priznata država – ne priznaje ga ni Jermenija, ali Jermenija se danas našla u potpunoj blokadi – komunikacija s njom blokirana je preko Gruzije, preko Turske i Azerbejdžana, a sada je blokirao i Iran. Proglašenje blokade je već prema međunarodnom pravu čin vojne akcije. Rusija bi trebalo da razmisli o primeni dogovora ODKB-a, a pitanje slanja ruske vojske i vojne opreme u ovaj region biće povezano sa zadatkom deblokade Jermenije. Ovaj zadatak se može rešiti diplomatski, uz povoljan stav Gruzije, ali ako se ne reši diplomatski, biće moguće primeniti član 4. Ugovora o ODKB i rešiti vojnim putem – kaže Sivkov.
Azerbejdžan, Jermenija i Rusija odlučuju
Ako se zaraćene strane Jermenija i Azerbejdžan dogovore o uvođenju mirovnog kontigenta u Nagorno-Karabah, one će odlučiti i o tome da li su ruske snage dovoljne ili je potrebna pomoć i nekih drugih zemalja, kaže Sivkov.
– Ako Azerbejdžan i Jermenija smatraju da će biti dovoljan ruski kontingent – tada će tako i biti, kao što je bilo i u zoni gruzijsko-abhazijskog sukoba. Ako strane insistiraju na učešću drugih zemalja, pridružiće se i druge zemlje. Tamo se jedino neće tolerisati Turci, jer se oni otvoreno stavljaju na jednu stranu, dok je Rusija iznad toga i ona se ne stavlja ni na čiju stranu – kaže Sivkov.
Ruska vojska ima jednu brigadu mirovnjaka stalne borbene gotovosti. To je 15. motorizovana Aleksandrijska brigada stacionirana u Samari. Glavni zadatak brigade je da bude u stalnoj pripravnosti i spremna za reagovanje u bilo kom regionu sukoba.
Formirana je u februaru 2005. godine, a u njoj služe vojnici po ugovoru. U brigadi je više od 150 posada na oklopnim transporterima BTR-82AM. Pored toga, ruski mirovnjaci koriste i sisteme za izviđanje, upravljanje i vezu „Strelac“, satelitske navigatore GLONASS „Perunit B“ i „Grot N“, bespilotne letelice „Orlan 10“, „Leer 3“ i „Tahion 3“ , radio veze šeste generacije „Azart“, zaštitna odela „Kauboj“ i borbenu opremu „Ratnik“.
Tokom manevara, vojnici uvežbavaju mirovne akcije pod pokroviteljstvom UN. Njihovi zadaci su razdvajanje sukobljenih strana, patroliranje i obezbeđivanje kontrole prolaza. Pored toga, mirovnjaci su obučeni i da se bore protiv ilegalnih oružanih grupa.
Pripadnici ove ruske brigade imaju iskustva u mirovnim operacijama u Abhaziji, Pridnjestrovlju i Južnoj Osetiji.
Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti, koju čine Rusija, Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan, takođe ima svoje mirovne snage, koje broje oko 3.500 ljudi.
– Pravni osnov za uvođenje mirovnog kontingenta je odluka Azerbejdžana, Jermenije i Rusije, kao i podrška samog rukovodstva Karabaha… Ništa drugo nije potrebno. UN to mogu da odobre ili ne – to zapravo nije važno – zaključio je Sivkov.
Moze nalozice ermencima da napuste teritoriju azerbejdjana ili ce nastradati drukce nikako nece moci jer dosta su krvarili azeri od tih ermenaca sad cek dovode placenike teroriste iz sirije i iraka da se bore za njih to ce ih skupo kostati jer sada vec razbesnuju lova dok spava tesko njima osta ce i bez svoje zemlje