U crvenom uglu stoji Armin Paperger, izvršni direktor kompanije „Rheinmetall“, koja proizvodi tenkove i artiljeriju, a naslednik je proizvođača konvencionalnog oružja osnovanog još daleke 1889. godine. Paperger se smatra toliko ključnim za ratno planiranje NATO da je Rusija pokušala da ga ubije.
U plavom uglu je Gundbert Šerf, suosnivač futurističke firme Helsing, koja razvija oružje pokretano veštačkom inteligencijom, kao i dronove. Helsing je osnovan 2021. godine od strane Šerfa, Niklasa Kohlera i Torstena Reila, bivšeg programera video-igara, i predstavlja novajliju u brzo rastućoj nemačkoj odbrambenoj industriji.
Dok nemačka vlada priprema planove za ponovno naoružavanje sa paketom finansiranja od 377 milijardi evra, dve firme ove nedelje su se javno sukobile oko toga kako bi taj novac trebalo trošiti u njihovoj industriji, navodi The Telegraph.
Ogroman ratni fond omogućio je Fridrih Merc, novi nemački kancelar, nakon što je ove godine ukinuo ograničenja zaduživanja za odbrambene projekte, u okviru cilja da izgradi „najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi“.
Međutim, za Šerfa, odluka Nemačke da većinu sredstava dodeli tradicionalnom ratovanju, poput ugovora za tenkove sa „Rheinmetall“, predstavlja ozbiljan propust.
„Moramo da preispitamo da li smo postavili prave prioritete“, rekao je Šerf ove nedelje, žaleći se da je odnos tenkova i dronova u nemačkoj strategiji naoružavanja „još uvek 99 prema jedan“.
On je tvrdio da Mercova odluka neće odražavati realnost ratovanja 2025. godine. U Ukrajini se najžešće bitke vode dronovima u vazduhu, a ne tenkovima na zemlji, pri čemu je u ranim fazama gotovo četvorogodišnjeg rata uništeno stotine, ako ne i hiljade ruskih tenkova.
Komentar Šerfa predstavljao je javnu intervenciju lidera novog, ambicioznog dela nemačke odbrambene industrije, koji sve više konkuriše tradicionalnim firmama za unosne ugovore.
Međutim, takve tvrdnje su „besmislica“ za Papergera iz „Rheinmetall“:
„Činjenica je da se ratovi sadašnjice vode tenkovima i raketama“, rekao je on u intervjuu za nemačke novine „Handelsblatt“.
U tanko prikrivenoj kritici firmi koje proizvode dronove, tvrdeći da bi im trebalo dodeliti mnogo veći udeo, dodao je:
„Trenutno vidimo gomilu narativa koji tvrde da će se budući ratovi voditi samo dronovima. A to je besmislica“.
Analiza nekih dostupnih podataka o nemačkom planu naoružavanja sugeriše da šefovi kompanije za proizvodnju dronova, poput gospodina Šerfa, možda imaju pravo da se osećaju zapostavljeno.
Jedan pregled nemačkog plana potrošnje od 377 milijardi evra, koji je procureo na američki veb-sajt Politiko, sugeriše da će velika većina sredstava biti izdvojena za tradicionalnu opremu, kao što su tenkovi i borbena vozila pešadije.
To bi uključivalo 687 porudžbina za oklopna vozila Puma kompanije „Rajnmetal“ i 561 porudžbinu sistema protivvazdušne odbrane Skajrendžer 30, po procenjenoj ceni od 88 milijardi evra, lavovskom delu Mercovog ratnog budžeta.
Dil Difens, još jedan veliki igrač u nemačkoj industriji naoružanja, trebalo bi da dobije 17,3 milijarde evra finansiranja za pokrivanje stotina sistema PVO i raketa Iris-T. Procureli dokument takođe nagoveštava da je nemačka vlada odbacila Helsing u korist Izraelske aerokosmičke industrije, koja je dobila veliku porudžbinu municije za svoje dronove Heron.
Međutim, Nemačka je stvorila jedinicu za brzo reagovanje protiv dronova kako bi se suprotstavila ruskim letovima dronova iznad evropskih aerodroma, poput nedavnih upada u Dansku i Norvešku. Jedinica je nedavno poslata da podrži trupe u Belgiji, što implicira da bi u Berlinu mogla da raste želja za takvim projektima.
Prizori i zvuk dronova, bilo da zuje iznad ukrajinskih gradova ili se obrušavaju na prestravljene ruske regrute u rovovima, definisali su Putinov rat. Gotovo svi saveznici NATO, uključujući Veliku Britaniju, pažljivo su pratili uspon dronova u ratu u Ukrajini i žele da prošire sopstvene flote.
Al Karns, ministar odbrane Velike Britanije, ove nedelje je rekao da Britanija nije naučila dovoljno „lekcija“ iz rata u Ukrajini i da će novi paket finansiranja od 4 milijarde funti za ratovanje dronovima pokušati da reši ovaj problem.
Međutim, visoki izvori iz nemačkog ministarstva odbrane rekli su da, iako će dronovi nesumnjivo igrati ulogu u budućem ratovanju, njihov značaj je ponekad preuveličan.
Upoređujući trenutne kapacitete NATO sa onima Ukrajine na početku ruske invazije 2022. godine, jedan izvor je rekao:
„Očekujemo potpuno drugačiji rat od onoga što vidimo u Ukrajini… i vodio bi se na veoma drugačiji način jer smo mnogo bolje opremljeni da apsorbujemo agresiju. Imamo izuzetno sposobne borbene avione i bojne brodove, i visoko obučene pilote koji se ne mogu porediti sa onim što je Ukrajina imala kada ju je Rusija napala“.
Takođe su rekli da „mnogo učimo od naših ukrajinskih prijatelja“ o tome kako da se nosimo sa napadima dronovima, omiljenom taktikom Rusije i njenog ključnog saveznika Irana opaske koje bi, možda, otvorile vrata većim nemačkim ulaganjima u dronove u budućnosti.
Ozbiljno nedovoljno opremljeni
Jedan izvor iz nemačke odbrambene industrije rekao je da se Nemačka jednostavno kreće presporo i da je previše vezana za staromodne ideje o nabavci oružja.
„Tri stvari su ključne za našu odbranu: brzina, isplativost i masa. Debata o tome da li su to dronovi ili tenkovi je kratkovida: postojeće flote moraju biti modernizovane i dopunjene bespilotnim, autonomnim i sistemima opremljenim veštačkom inteligencijom u svim oblastima“.
Ulrike Franke, nemački stručnjak za bezbednost u Evropskom savetu za spoljne odnose, primetila je da je nemačka vojska decenijama bila ozbiljno nedovoljno opremljena i da je tek počela da okreće stranicu.
„Čak ni ideja o posedovanju vojnih sredstava ili mestu za stolom nije bila deo nemačkog načina razmišljanja… pre Zeitenwende-a“, rekla je za podkast „Battle Lines“.
Mislila je na „preokret vremena“, govor Olafa Šolca, bivšeg kancelara, kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, u kojem je objavio da je Nemačka konačno prihvatila da je Moskva kritična pretnja.
U tom govoru, Šolc je nastojao da preokrene decenije nedovoljnog nemačkog ulaganja u vojsku i opšti stav da se bezbednosna pitanja zanemaruju. Baklju sada nosi Merc, koji je pobedio na februarskim saveznim izborima.
„Nalazimo se u delu ciklusa preopremanja gde dobijamo samo ono što bi trebalo da imamo kako je rekao Olaf Šolc, ‘avione koji lete, podmornice koje rone’, osnove stalne vojske da se brani. A ako Evropa želi da se brani, potrebna joj je Nemačka“, rekla je ona.
Drugim rečima, nemačkoj vojsci nedostaju osnove, narudžbine visokotehnoloških dronova bi stoga mogle biti previše za zemlju koja je, poznato po tome što je jednom morala da koristi metle umesto mitraljeza na vežbi NATO.
Nasuprot tome, SAD su objavile da imaju za cilj da kupe najmanje milion dronova u naredne dve ili tri godine i da bi nakon toga mogle da nabave od pola miliona do miliona dronova godišnje.
To ne sluti na dobro za Helsinga i Šerfa. Ali, pošto dronovi i dalje igraju tako ključnu ulogu na ukrajinskom bojištu, možda će jednog dana biti u stanju da zada nokaut udarac svojim teškim rivalima u industriji tenkova.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
