Kako je srpski zet dobio slavu

Avram i Radmila Tokatlidis

 

– Sreli smo se na Tasosu, ja sam bila na letovanju a on je došao iz Sidneja u posetu ocu koji se vratio iz Australije u Grčku. Iako se letnje priče obično završe na tome, mi smo nastavili kontakt. Bile su to one mučne devedesete godine za nas u Srbiji, a Avram je bio bukvalno pored mene i dok sam spremala ispite i dok su padale bombe – priseća se Rada, tada Počeković, koja je diplomirala na Elektrotehničkom fakultetu i potom se zaposlila u Institutu "Mihajlo Pupin".
 

– Teško me je bilo naterati da odem u Beograd prvi put. U to vreme sam se družio sa piscem Vladimirom Arsenijevićem koji je radio kao turistički vodič za Kontiki i on me je ubedio da dođem. Rekao mi je da neću umreti od gladi i da me niko neće ubiti, jer sam ja tada kao Australijanac imao jednu sasvim pogrešnu sliku o Srbiji. I tako sam se odvažio da pođem u Beograd poslednjim turističkim autobusom sa Tasosa da posetim svoju Radu. Tada sam upoznao i njenu porodicu, roditelje, sestru i brata, dedu, i zavoleo Đeram gde su živeli – priča Avram na savršenom srpskom jeziku.

Prvi sneg

Te 1993. godine prvi put je u svom životu video sneg u Beogradu, gde su narednih 12 godina provodili zime, a leti su bili u Grčkoj. Budućem tastu Miroslavu Mikanu, vlasniku pekare i poslastičarnice "Počeković", pomagao je u poslu, i tako je brzo savladao srpski jezik.
 

Avram ispred Bumeranga

– Pošto je Avram trilingvalan po rođenju i govori grčki, španski i engleski jezik, a u mojoj porodici smo svi govorili engleski, u početku nije bilo potrebe da uči i srpski. U jednom trenutku moj otac mu je ponudio da vodi porodični restoran na Trošarini i morao je da progovori i naš jezik. A učio ga je od Leskovčanina Novice, prvaka leskovačke roštiljijade, koji je svojevremeno ušao u Ginisovu knjigu rekorda kada je napravio najveću pljeskavicu na svetu, i od kuvarice Bise iz Niša. Njegov naglasak bio je kao da je iz njihovog kraja i koristio je dva padeža, što nas je sve zabavljalo – kaže Rada.

Avram otkriva da mu je najviše pomoglo to što je stalno čitao male oglase.
– Morao sam da se snalazim, jer celoga života sam živeo u Australiji i za mene je inflacija koja je tada vladala u Srbiji bila potpuna nepoznanica, kao i restrikcije struje. Sve mi je bilo zabavno i zanimljivo, a po reakcijama drugih, sa mnom je tada bilo dogodovština na pretek. Radin deda se najviše zabavljao na svako moje čuđenje. Kako je vreme odmicalo morali su da prelome gde će živeti.

– Odluka je pala da šest meseci budu u Sidneju, kod Avramove majke, u kući na obali okeana, a drugih šest meseci kod njegovog oca u Grčkoj. U Srbiji su na proputovanju između ove dve zemlje, ali familija letuje kod njih tako da su uvek na okupu. Svadbu su pravili dva puta, Beogradu i u Sidneju.

Ribarski tanjir

Rada je napustila svoju profesiju i ušla u porodični biznis porodice Tokatlidis.
– Nije mi žao jer smo Avram i ja uspeli da uredimo život po svojoj meri, ne živimo ko sav drugi svet u Australiji koji je opterećen kreditima i stresom svake vrste. U Grčkoj dosta radimo tokom sezone, osim kafića imamo privatni pansion u koji dolaze gosti iz celog sveta. Kada se vratimo u Sidnej, uživamo u plodovima svog rada.

– Avram je profesionalni ribar i za njega i tamo uvek ima posla, ali on kada to radi, radi isključivo zato što to voli. Podržavamo jedno drugo u svemu što volimo, i to je ono što nas je svih ovih godina održalo zajedno i kada smo bili hiljadama kilometara razdvojeni – objašnjava Rada, koju su Grci upozoravali da je kod ribara tanjir devet puta prazan, a jednom pun, ipak rešila da isprati svoju srećnu zvezdu i podrži svog supruga u ispunjavanju njegovog sna. I pokazalo se da su bili u pravu.
Ono što je njen suprug naučio i preuzeo od Srba jeste da kao naš pravi zet slavi slavu.
 

Noćni život u Potosu

 

– Voleo sam kada se familija i prijatelji okupe za Svetoga Jovana kod Radinih roditelja i poželeo sam da i mi to nastavimo, po tastovoj smrti, u Sidneju. Jedino nisam želeo da bude ta slava jer se ona nasleđuje po muškoj liniji. Zamolio sam oca Miodraga iz Sidneja za dopuštenje da uzmem svoju slavu i on je to blagoslovio. Odabrao sam Svetog arhangela Mihaila jer je on zaštitnik Tasosa. Na taj dan u Sidneju u kuću nam dolaze prijatelji svih nacionalnosti i svi su zavoleli ovu divnu srpsku tradiciju – priča Avram, a Rada dodaje da je pravi domaćin i da sve ispoštuje po protokolu.

I u njihovom kafiću Bumerang, koji je sav u australijskim simbolima i koji je opravdao ime jer im se gosti uvek vraćaju, takođe je domaćinska atmosfera. Posebno su privilegovani gosti iz Srbije.