Na prodaju hrvatskog „Kraša“ je i definitivno stavljena tačka, zbog čega je srpski biznismen Nebojša Šaranović osetio svu gorčinu hrvatskih slatkiša.
Mali akcionari „Kraša“ su svoje akcije prodali tamošnjoj „Mesnoj industriji braće Pivac“ uprkos tome što su za akciju dobili 190 kuna manje nego što je nudio srpski biznismen i njegova kompanija „Kapa star limited“ sa sedištem na Kipru.
Kupoprodajni ugovor kojim je kompanija braće Pivac postala većinski vlasnik „Kraša“ odmah je overen, a time i nedvosmislen stav komšija da između Hrvatske i Srbije ne priznaju dvosmernu ulicu kada su biznis i investicije u pitanju. U Hrvatskoj i dalje ništa srpsko nije dobrodošlo, piše Sputnjik.
Šaranović će tako sa nešto više od 25 odsto akcija „Kraša“ biti manjinski akcionar, a braća Pivac su sa kupljenih 18,4 odsto akcija dosegli 52 odsto kompanije i postali većinski vlasnik poznatog hrvatskog brenda.
– Bili smo upozoreni da Mesna industrija Braće Pivac i Kraš ESOP sinhronizovano deluju tako da ovakav razvoj događaja u potpunosti potvrđuje takva nagađanja, a sada je to i službeno potvrđeno potpisom ugovora – bio je Šaranovićev kratak komentar.
Nije vredelo to što je za akciju nudio 1.050 kuna, za razliku od 860, koliko su na kraju platila braća Pivac, ali ni Šaranovićeva uveravanja izneta samo tri dana ranije da ne planira da „Kraš“ seli u Srbiju.
Komentarišući ovakav ishod, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Božo Drašković kaže za Sputnjik da se, u suštini, ništa nije promenilo u odnosu na dosadašnju praksu Hrvatske koja se može okarakterisati kao ekonomski nacionalizam.
– Kanali ka investiranju su jednosmerno otvoreni kada je reč o odnosima između Srbije i Hrvatske iz pravca Hrvatske ka Srbiji, ali su zatvoreni iz pravca Srbije, ili srpskih kompanija, ili vlasnika iz Srbije ka Hrvatskoj, pa i Sloveniji. Naprosto, to tako funkcioniše već decenijama – podseća ovaj ekonomista.
Dok Srbija drži otvoreno tržište prema tim zemljama bivše Jugoslavije, one imaju direktne ili indirektne mere kojima sprečavaju dotok nepoželjnog kapitala, kaže on.
U slučaju „Kraša“, Hrvatska tu kompaniju doživljava kao nacionalni brend sa dugom tradicijom, koji dobro posluje.
– Da je bilo suprotno, „Kraš“ više ne bi bio hrvatska kompanija, a profiti koji se ostvaruju bili bi transferisani vlasnicima u drugoj zemlji. Prema tome, u ovom slučaju se radi o klasičnom potezu ekonomskog nacionalizma – nedvosmislen je Drašković.
Opšte je poznato da su se dosad kao bosi po trnju proveli oni malobrojni biznismeni iz Srbije koji su pokušali da investiraju u Hrvatskoj. Slučaj „Kraš“ je potvrda da, najverovatnije, pomaka neće biti ni u narednoj deceniji i da jednosmerna ulica i dalje ostaje, zaključuje Sputnjik.
