Kako je Bugarska stekla titulu “evropske mafija države”

Dva meseca stanovnici Bugarske izlaze na ulice svake večeri protestujući protiv „oligarhijske mafije koja je zarobila državu“ i proširila svoj domet duboko u institucije poput pravosuđa, medija i bezbednosnih službi. Demonstranti zahtevaju ostavku premijera Bojka Borisova i glavnog tužioca Ivana Geševa.

Mnogi Bugari su besni što su sve šanse da njihova deca odrastaju u prosperitetu osujećene u najsiromašnijoj zemlji Evropske unije, gde mafijaška elita deluje iznad zakona i guši ekonomiju. Korupcionaška kriza ovog leta iznela je na svetlost dana zapanjujuće primere sve većih apetita oligarha.

Prema nedavnim istraživanjima, 80 odsto Bugara smatra da je korupcija široko rasprostranjena, dok više od 70 odsto ljudi podržava proteste. Protesti su postali konfrontniji, a policija se sukobila sa demonstrantima na „velikom nacionalnom ustanku“ prošle nedelje.

„Politiko“ je stoga pokušao da objasni kako je to Bugarska zapala u krizu u kojoj navodno nema vladavine zakona. To objašnjenje donosi u tekstu pod naslovom „Kako je Bugarska postala evropska mafijaška država“.

Ko je „bugarska mafija“?

Kada se govori o „mafiji“, „Politiko“ navodi da današnji oligarsi i mafija vode poreklo iz špijunske službe iz doba komunizma koja je punila moćni vakuum usred krvavih ratova devedesetih, krijumčarili su oružje i opojne droge.

„Gospodin Veliki“ je bio rvač i bivši agent državne bezbednosti Ilija Pavlov, koji je vodio konglomerat zvan „Multigrup“. Ubijen je iz snajpera 2003. godine, ali je veoma važan za čitavu priču o tajnoj policiji i drugim saradnicima čija je mreža i dalje velika.

Šta je Borisov radio devedesetih?

I Borisov ima iskustva kao karate šampion i telohrantelj bivšeg komunističkog vođe Todora Živkova. Istaknuti mafijaš optužio je Borisova da je povezan sa mafijaškim „zaštitnim reketom“ zvanim SIC, ali Borisov to odlučno osporava i predstavlja sebe kao razarača korupcije.

Demonstranti i predsednik države Rumen Radev, međutim, vide ga kao glavnog pokretača mafije.

Da li u Bugarskoj ima naručenih ubistava?

„Politiko“ navodi da ih nema toliko. Krvoprolića su prestajala ranih dvehiljaditih.

Kada se zemlja pridružila EU 2007. godine, Brisel je trebalo da nametne sudski nadzor, a neki mafijaški poslovi pokušali su da idu pravo. Međutim, napori EU za reformu pravosuđa na kraju nisu uspeli, a Bugarska nikada nije osudila nijednog vrhovnoh političara ili „kumova“ mafije.

Trenutna korupcionaška kriza delimično potiče iz činjenice da se, sada oslobođeni strahova od rušenja EU, sve drskiji oligarsi vraćaju taktikama iz devedesetih da mi dominirali ekonomijom. Jedna od glavnih žalbi demonstranata je da EU neprestano uliva novac u gotovini, od čega veći deo podstiče mafiju, ne zahtevajući vladavinu zakona.

Finansiranje EU je onda problem?

Da. U skandalu zbog upotrebe sredstava EU za rad u privatnim vilama, pojedini zvaničnici su prošle godine morali da podnesu ostavku. Poljoprivrednici tvrde da imanja koja primaju milione sredstava EU ne postoje, a javni radovi su čestvo veoma loše odrađeni, pa su stalno potrebni novi ugovori i sredstva.

Brisel i Berlin, međutim, nisu kritikovali Borisova. On je, na kraju, ključni saveznik nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u Evropskoj narodnoj stranci desnog centra.

Šta je dovelo do ovogodišnjih protesta?

Hristo Ivanov, bivši ministar pravde i šef antikorupcijske stranke „Da, Bugarska“, zapalio je bure baruta 7. jula. Spuštajući se u motornom čamcu na plažu u na Crnom moru uživo, Ivanov je razotkrio kako je jedan od „vodećih ljudi iza scene“ Ahmed Dogan, počasni predsedavajući turske etničke stranke (a takođe i agent iz sovjetske ere pod kodnim imenom Sava) ilegalno zauzimao javno zemljište za svoju palatu i marinu i ilegalno je koristio agente državne bezbednosti kao svoje čuvare.

Tajkuni koji narušavaju plaže i planine ilegalnom gradnjom odavno izazvaju nezadovoljstvo, ali je ovaj slučaj doveo do eksplozivne krize vladavine zakona.

Predsednik Radev, udružen sa Socijalističkom partijom, intervenisao je i insistirao na tome da Dogan i njegov moćni partijski saveznik, medijski mogul Deljan Pevski, nemaju pravo na državne čuvare. U onome što se videlo kao osveta, saradnici tužioca Geševa upali su u predsedništvo i uhapisli dva pomoćnika Radeva.

Ivanov je optužio Dogana i Pevskog za otmicu pravosudnog sistema, a demonstranti su, videvši da je Gešev prešao crvenu liniju, izašli na ulice 9. jula.

Borisov se u početku krize naklonio Doganu i Pevskom, koje demonstranti vide kao njegove saveznike. Ipak, demonstranti su napravili takav zamah da su Dogan i Pevski morali da se odreknu svojih agenata državne bezbednosti.

Za poslednja dva meseca su potom na svetlost dana izašle brojne korupcionaške afere

Šta je rekao Ivanov?

Hristo Ivanov zahvaljujući kom je sve ovo i počelo rekao je u intervjuu za „Dojče vele“ da je u Bugarskoj izbio dugogodišnji bes protiv korupcije i arogancije vlasti.

– Ljudi različitih političkih opredeljenja su izašli na ulice tražeći moralni i politički novi početak, restart. Ovi ljudi su besni na arogantnu demonstraciju moći tužilaštva koje se jasno politički pozicionira i krši zakon – rekao je on.

Kako je naveo, demonstranti su mišljenja da su gospoda Dogan i Pevski godinama imuni protiv svih zakona u zemlji, i da ih državne institucije opslužuju sve vreme.

– Time njih dvojica dobijaju sve veći uticaj na politiku, ekonomiju, medije i pravosuđe. Protesti su zato u suštini usmereni protiv vlade, jer političku odgovornost za ovaj toksični razvoj snose vladajuće stranke GERB i premijer Bojko Borisov – kaže Ivanov.

Ivanov kaže da se zalaže se za stvarnu reformu pravosuđa kako bi zemlja konačno dostigla standarde EU za demokratiju i pravnu državu.

– Bugarska je 2007. godine postala članica EU samo zahvaljujući kompromisu i i dalje je iza dogovorenih standarda. To je moj politički projekt koji se uspešno može sprovesti samo uz široki politički konsenzus u vezi sa refromom pravosuđa. To pre svega važi za Državno tužilaštvo koje bi odmah moralo biti podvrgnuto transparentnoj demokratskoj kontroli. Taj konsenzus može biti postignut samo na demokratski način: demokratskim parlamentarnim izborima – navodi Ivanov.