Godišnji odmor je veoma bitna tema za većinu zaposlenih, a mnogi su zbunjeni činjenicom da se njegov broj dana razlikuje od firme do firme. Advokat Zoran Krneta ispričao je kako dolazi do navedene razlike.
Zakon o radu navodi da „u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu“.
Advokat nam je objasnio da li poslodavci moraju da daju zaposlenima dodatne dane odmora pored 20 radnih dana koji su zakonom određeni kao minimum.
– Moje tumačenje je da je minimalni zakonski period od 20 dana godišnjeg odmora neophodno dopuniti sa dodatnim danima kad ispunite neki kriterijum. Zakon o radu kaže da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu određenih kriterijuma. Zakon praktično, ako ga jezički tumačimo, nije ostavio slobodu poslodavcima da odluče da li će ili ne uvećati broj dana odmora iznad zakonskog minimuma nego je predvideo da se urede razlozi, odnosno kriterijumi da se zaposlenom omoguće dodatni dani odmora – započeo je advokat Zoran Krneta.
Istakao je da u praksi dobar deo poslodavaca daje samo taj minimum od 20 radnih dana i da inspekcija rada i sud prihvataju takav stav.
Kriterijumi za dodatne dane odmora
Sagovornik je objasnio koje kriterijume uglavnom postavljaju poslodavci kao bi zaposlenima dali dodatne dane odmora.
– Dodatni dani se najčešće daju na godine staža, ukupne ili kod tog poslodavca, na stepen stručne spreme, doprinos na radu, na broj dece i slično. Poslodavac može da omogući dodatne dane za odmor i na osnovu toga koliko je neko radno mesto zahtevno. Primera radi, ako neko radno mesto sa sobom nosi povećani rizik od povređivanja i profesionalne bolesti, poslodavac zaposlenom može da odobri dodatne dane odmora – kazao je advokat.
Dodao je da se poslodavcu ostavlja mogućnost da sam odredi koliko će dati dodatnih dana odmora za svaki od kriterijuma koji je postavio.
– U praksi se za svaki od kriterijuma najčešće odobrava po jedan dan. Dodatni dani za stručnu spremu ostaju isti, a na primer, za staž se menjaju, odnosno povećavaju se sa godinama staža – zaključio je razgovor advokar Zoran Krneta.
