Na međunarodnoj konferenciji u Švajcarskoj – ukrajinski stručnjaci će predstaviti planove posleratne obnove zemlje. Ukrajina neće novi Maršalov plan – odnosno ne želi da se proces obnove kontroliše sa strane, piše Dojče vele.
Dvodnevna konferencija u Luganu (4-5. jul), bila je zakazana još pre napada Rusije na Ukrajinu – kao godišnja „reformska konferencija“. No, sada se postavljaju drugačija pitanja, pre svega: kako da ova izmučena i uništena država ponovo stane na noge kada jednog dana zavlada mir? I ko će joj i kako u tome pomoći?
Delegacija ukrajinskog „Nacionalnog saveta za obnovu“ koju predvode premijer Denis Šmihal i šef predsedničke kancelarije Andrij Jermak predstaviće u Luganu svoje ideje OECD-u, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, Ujedinjenim nacijama kao i predstavnicima vlada i privrednicima iz 40 zemalja.
Nemamo pojma kako će se rat završiti…
Ukrajinski „Forbs“ piše da je to obiman dokumenat koji se bavi privremenim procenama ratne štete, idejama za investicije ali i konkretnim nacrtima zakona za reforme.
– Nemamo pojma kada će se rat završiti, kako će se završiti i kako će zemlja tada izgledati – kaže ekonomski stručnjak Andrian Prokip iz Ukrajinskog instituta za budućnost.
Međutim, na skicama rekonstrukcije zemlje radi se od početka aprila: tada je ukrajinski predsednik Zelenski prvi put razgovarao s ministrima i stručnjacima iz velikih konsultantskih firmi o nacrtima koje su pripremili. U to vreme je i Londonski Centar za istraživanje ekonomske politike u objavio je svoj izveštaj na ovu temu.
Glavne teze su: Ukrajina bi trebalo ciljano da radi na integraciji u EU, da u velikoj meri sama preuzme odgovornost, da stvori podsticaje za priliv kapitala i tehnologije iz inostranstva, te da klimatsku neutralnost učini osnovom nove infrastrukture.
A nezavisno telo blisko EU trebalo bi da nadgleda i kontroliše te mere baš kao što je to činila „Uprava za ekonomsku saradnju“ prilikom sprovođenja Maršalovog plana posle Drugog svetskog rata.
Ukrajinci hoće sami da odlučuju
Ali, sudeći po pisanju ukrajinskog izdanja „Forbsa“, ideja o takvom kontrolnom telu nije naišla na dobar prijem u Kijevu – ukrajinska vlada bi radije da drži uzde u svojim rukama.
Međutim za sada ni jedna strana nema odgovore na ključna pitanja: Kakvu bi ulogu zemlje donatori trebalo da igraju u procesu obnove? Da li bi se obnovom upravljalo iz Kijeva ili iz Brisela? I – odakle bi zemlje koje su obećale pomoć trebalo da izdvoje novac?
Energetski stručnjak Prokip ističe da je potrebna vizija – kako bi država trebalo da izgleda jednog dana. Radi li se samo o obnovi infrastrukture koju je uništila i opljačkala Rusija, ili o izgradnji nove, moderne ekonomije?
– Dosadašnja ukrajinska ekonomija je neefikasna, gladna energije i u mnogim industrijskim granama primenjuje model nasleđen od Sovjetskog Saveza i koji se oslanjao na izvoz sirovina – kaže Prokip.
Gastarbajteri za Ukrajinu?
Radnici regrutovani iz inostranstva kao takozvani gastarbajteri pomogli su Nemačkoj posle Drugog svetskog rata da „ekonomsko čudo2 pretvori u trajno blagostanje.
Pitanje je da li će Ukrajina moći bez gastarbajtera: više od 10 odsto stanovništva je izbeglo, a kako rat odmiče, mnogi bi mogli da započnu novi život u inostranstvu – i da tamo ostanu, sumnjaju ekonomisti.
„Mogli bismo da se nađemo u situaciji da se posle rata novac u Ukrajinu sliva, ali da tamo nema ko da ga iskoristi“, upozoravaju oni.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
