Kad žene udare rukom o sto!

Članovi Svesrpske zajednice Francuske i ovogodišnji Dan žena obeležili su radno i zabavno. U sali pri Crkvi Svetog Save u Parizu glasalo se za novu upravu.

Pravedan izbor glasi ovako: predsednica je Dragana Jeličić, potpredsednik Miloš Novaković, počasni predsednik Stana Bilbija, blagajnica Milka Karan, zamenik Ljiljana Cvetković, sekretari Dragana Tanasijević i Milena Palilić. A da se pogrešno ne shvati, u članstvu je i mnogo muškaraca, koji su, kako sami tumače (među njima je i kao „od brda odvaljeni“ dvometraš iz Sansa Goran Radovanović) prepustili ženama da „udaraju rukom o sto“.

Čuvari jezika i vere

Za Draganu Jeličić (58) se može reći da je stari dijasporski aktivista, ali i prvi put čelnik jednog udruženja. Rodom je sa Grmeča, iz Bosanskog Petrovca, kao trogodišnjakinja u Pariz je stigla 1968, profesiju je izgradila kroz menadžment. Zanimljivo je da je nedavnoj izbornoj skupštini pristupilo 55 novodošlih zemljaka kako bi glasali za predsednicu Draganu. Dakle, narodni je izbor. A Dragana, počastvovana zbog ukazanog poverenja, istovremeno po navici skromna, ovako komentariše:

– Ono što mogu da radim – radiću, a želja mi je da posle trogodišnjeg pasivnog i, takoreći, neslavnog perioda SZF, opet budemo složni, da se družimo, pevamo, igramo, putujemo, negujemo maternji jezik i nasleđenu pravoslavnu veru, ukratko, da oživimo i budemo zdravi, živahni, dobronamerni, pozitivni, radni i korisni. Posebno bih stavila akcenat na humanitarni rad, uz poruku svima: „Kad zatreba, priskočićemo u pomoć.“ Volela bih da se ponosimo našim učincima, a i da se ponose s nama.

Održana je, znači, vanredna i izborna Skupština Svesrpske zajednice Francuske (SZF). To je bio ozbiljniji deo obeležavanja Osmog marta. Pripadnice nežnijeg pola su složno nazdravljale, ali i muškarcima ugađale, što im je godilo, ni sultan se ne bi bolje osećao.

– Od postanka sveta u ženskim srcima je rezervisano mesto za pripadnike muškog roda. Mi smo i u proslavama Dana žena posebno pažljive prema njima, oni se raspekmeze, osmeh im ne silazi sa lica. Takve smo mi žene, srce nam golemo, iako smo, dokazano je, jači pol – kroz pošalicu objašnjava Stana Bilbija, veteranka višemotorne energije, pa osmisli, organizuje, pogura, razveseli, nasmeje, u finišu i raspremi.

Stana nam je primer vredne vragolanke.

Ruže od Šumadinca

Parisko-srpska proslava Dana žena tekla je u nekoliko činova. Krenulo se od ozbiljnog i radnog.

– Oduševljena sam. Od starta 2022. godine u članstvu SZF nas je više od stotke, a novoupisanih oko 50 odsto čine mladi. Moja sreća je beskrajna.

Nastavlja Stana:

– Uh, baš smo se bili skotrljali. Poslednje tri godine pratilo nas je rasturanje, crno nam se pisalo.

Onda su najverniji Svesrpskoj zajednici Francuske najavili Izbornu godišnju skupštinu i dobro je organizovali. Predsedavao je aktivista Čeda Krasnić, uz njega Bojan Stefanović kao čelnik Zajednice folklora, tu je Đuro Ćetković, predsednik Saveza Srba Francuske. Ima veterana. Sala puna. Rasplamsale se razrade. Šta je bilo, kako je i šta će biti.

Primera radi, među prisutne se smestilo i šest mladih bračnih parova. Slušaju, sve shvataju, ne deluje im poput šupljih priča i učlanjuju se u Svesrpsku zajednicu Francuske.

– Aktivista sam od 1992. godine, tada smo imali Udruženje Republike Srpske (ASRS). Nenadmašni humanitarci. Žao mi je, nismo uspeli da članstvom nadomestimo odlaske osnivača koji su se preselili na večni počinak. Sada mogu da tvrdim da nikad kao danas nisam bila toliko srećna, radosnija sam i više od vremena kad su me izglasavali za predsednika. Istina, promovisana sam u počasnog predsednika, ali ono što me ovoliko nadahnjuje i usrećuje su novodošli mladi – u dahu nabraja veteranka Stana.

Kod Srba nema zborovanja bez finalnog gošćenja, dakle, uživalo se u kulinarskim umećima članica domaćica i pratećih pića.

– Uh, mnogo dobro! Pukoše nam stomaci! – procenio je Mali Sloba, Šumadinac Janković, zadužen za sve naše aktuelne trpeze.

Uzgred treba naglasiti da je među žene, u osmomartovskom terminu, stigao sa naramkom prelepih ruža, i uručivao im uz reči: „Cvetak-zagonetak“, a zauzvrat dobio kompliment da je bez konkurencije – „mačak i po“.

Đakonije i muzika

Po običaju, veseli su se, provodili i slavili naši zemljaci. Ovaj put, prvo obeležavanje Osmog marta bilo je u Ivriju, u restoranu Markov konak koji je poznat kao Kod Simke. Simka je srpski slavuj, decenijama nepreglednim repertoarom pesama uveseljava svoje goste, štimunga radi poskoči na stolicu, leluja se, uvija i ne bi čudilo da njen moćni glas dopre i do matice.

Kod Simke se uvek dobro svira (orkestar Bušurac) i peva (uz gazdaricu je i Miki), poznata je Simkina kuhinja, ovaj put: pihtije, suhomesnati naresci, kupus sa rebrima, pečenje… Onda, pij, aga, koliko ti drago! I ovo je vredno pomena: napunila Simka dve sale na dva sprata, slavljenici došli u podne, razišli se u ponoć, odradili epski provod. Pamtiće ga, saopštili su tako na rastanku.

Drugi srpski Osmi mart članovi SZF slavili su u restoranu „Viktor“ ili poznatije Kod Suzane, metar-dva udaljenije od ulaza u saborni hram Sv. Save. I Suzana može na nadmetanje svetskih kulinara, i kod nje obavezno prste poližeš. Iz kuhinje su stizale najbolje na svetu Karađorđeve šnicle – devojački san, upravo tako piše na meniju, a ko ne shvata tačno tumačenje nastavka imena, preporučuje se – mućnuti glavom.

Kod Suzane je bilo i treće, pomereno osmomartovsko slavlje, povezano sa prvosastančenjem novoosnovane Uprave. Cveće na stolu. Uz so i biber, iz nekoliko staklenih posuda zelene se ljute paprike. Sigurno za bolji apetit, a ko zna, možda u tome ima simbolike. Smeška se đavolica Stana Bilbija:

– Ne brinite, sve klizi. Kod nas vam je i kad gori – milina prava.

Filip drag gost

Među Srbe slavljenike dolazi Filip Renije, šef protokola pred Spomenikom Neznanog junaka, ispod Trijumfalne kapije i jedan od glavnih oficijelnih nosioca trofejnih zastava. Francuz od glave do pete, a kako se zaključuje, u njemu se udomaćio srpski duh. Voli nas, eto!

Maja najveselija

Damice se doterale, iz modnog žurnala izašle. Svetlucaju. Na ovim slavljima lepoj i mlađanoj Mariji Maji Nikolić prišili su epitet „skini-mini“. Noge joj za gledanje, po meri tih nogu odenula mini-suknjicu, a kako sto nije previsok, na vrhuncu urnebesa, u pesmi i igri, i na sto doskoči veselica Maja. Aplaudiraju joj. Komentarišu: „Kad je bal – nek je maskenbal“, ali i nije tako, jer su na svim ovim mestima okupljanja, odmah, na startu uživanja, demonstrativno sa lica skidane i korpu za smeće bacane sanitarne maske. Uaaa, korona! A rat? Ni reči. Samo su prošaputali:

– Ne privlači negativnu energiju!

Izlet u Amsterdam

– Dobro smo se zakotrljali u ovom novom i mnogo brojnijem sastavu. Mi volimo izlete. Dobili smo poziv za vaskršnje slavlje kod zemljaka u Belgiji. Nažalost, ne možemo da stignemo, ranije smo zakazali za 16. i 17. april odlazak u Holandiju, u Amsterdam. Mnogo su nas namamili fotosi polja lala! Vrlo je verovatno da će ići dva autobusa – kaže Stana Bilbija.