Kad se pesma zaori i kolo zaigra!

Uvek je zadovoljstvo videti kako deca i mladi u rasejanju, na svim meridijanima, čuvaju i neguju srpski jezik, tradiciju i kulturu. Ove godine je na Svesrpskom dečjem saboru australijsku dijasporu na najbolji mogući način predstavila Benđo akademija folklora i srpske kulture.

Dečija pevačka grupa Benđo akademije je, na poziv Dečjeg kulturnog centra Beograda, učestvovala u Specijalnoj emisiji Svesrpskog dečijeg sabora 2021, koja je premijerno emitovana 23. maja na kanalu RTS Svet.

– Zahvaljujući snimku koji smo poslali, sad imamo poziv da, kada mogućnosti dozvole, učestvujemo na Svesrpskom dečjem saboru u Srbiji – kaže za „Vesti“ Slobodan Benđo, osnivač i umetnički direktor Akademije.

Prema rečima našeg sagovornika, režiser Goran Đurić, koji sprema doktorat na Melburnskom univerzitetu, odlično je uradio kratak video-zapis.

– Sve se desilo spontano. Nismo obavestili decu ni roditelje, samo smo banuli na probu i uradili snimak. Kada se pogleda celokupna emisija, vidi se da je Goran to odlično montirao i napravio sjajan zapis o našoj pevačkoj grupi – priča nam Benđo.

Akademija postoji od 2019, i upravo nastupom u Ambasadi Srbije, iste godine na Sretenje, počeli su i scenski nastupi.

– Na poziv Australijskog baleta, 26. juna ćemo nastupiti u Nacionalnom pozorištu u Sent Kildi. Nadamo se da da neće doći do otkazivanja koncerta zbog kovid-mera u Melburnu – ističe Benđo, uz napomenu da je ovo za Akademiju velika čast, jer je poziv stigao od profesionalca koji vode baletsku školu.

– Akademija često nastupa i izvan srpske zajednice, ali upravo nam je to i cilj, da prezentujemo srpsku kulturu ljudima koji nisu s naših područja. To je i način da se integrišemo u ovo društvo, da budemo prihvaćeni, i da ljudi znaju ko smo – naglašava naš sagovornik.

Benđo Akademija danas ima oko 60 članova. Pored dve pevačke grupe: dečije i omladinske, i tri igračka ansambla: dva dečija do sedam i do 12 godina, i jedan omladinski tu je i orkestar.

U Akademiji pevačke grupe vodi i časove pevanja igračkim ansamblima drži maestro, profesor Sanja Drljača, dok Slobodan zajedno sa asistentkinjom Tamarom Dulović vodi folklorne grupe. Koreograf je Makedonac, Nikola Zaceski, koji je završio opersko pevanje na Univerzitetu u Skoplju, a igrao je u nacionalnom ansamblu u Bitolju gde je radio kao koreograf.

Benđo ističe i dva člana orkestra, frulaša Damira Stojića i harmonikaša Krstomira Dušanovića.

Kako omladinske grupe Akademije često nastupaju na najrazličitijim događajima i multietničkim festivalima izuzetna pažnja se posvećuje kvalitetu rada.

– Kada deca stasaju za omladinske ansamble, tada radimo selekciju. Jer, ne mogu svi da pevaju, niti da igraju. Reč je o našim reprezentativnim ansamblima, gde se gleda sve, i stas, i glas. Treba biti obazriv kako detetu saopštiti ukoliko ne prođe tu selekciju. Ali, ako nema sluha, onda to mora jasno da se objasni. Ja to odradim tako da nema plakanja, bude potpuno normalna atmosfera. I roditeljima kažemo da je ovo akademija, da se radi na višem nivou i da ne mogu svi da učestvuju, ali da u Melburnu ima više društava gde mogu da odu. Sem toga, roditelji ovde i očekuju da se radi selekcija – objašnjava naš sagovornik.

U narednom periodu, Benđo Akademija nastupiće na sedam različitih festivala u Australiji. Očekuje ih putovanje za Kvinslend, a nadaju se da će uskoro moći da posete i Novi Zeland.

– U međuvremenu vredno radimo. I tokom izolacije smo radili na nošnjama, trenutno nam četiri krojačnice u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori rade nošnje. Ujedno smo završili i novi sajt, tako da novi članovi mogu i online da se prijave – kaže Slobodan Benđo.

Profesionalan rad

Kako kaže njen osnivač Slobodan, lokacija Akademije u Jaraveliju omogućava deci iz svih krajeva Melburna da dođu dva puta nedeljno, sredom i petkom, i mogu svakog tromesečja da počnu sa probama. Probe su ozbiljne i traju tri sata. Prvi sat je pevanje, a zatim usledi dva sata igranja za folklorne grupe.

– Ali, to se onda i oseti na sceni kad, na primer zapevamo u tri glasa ili zaigramo – veselo će Slobodan.

Očuvanje srpskog jezika

– Deca u dijaspori su uglavnom u folkloru, retko ima pevačkih grupa. Tako da se desi da i po 15 godina igraju folklor, a ne znaju srpski. Kod nas to nije slučaj. Sanja Drljača je veliki pedagog i naša deca od malena uče da izgovaraju komplikovane reči, tako da kasnije nemaju problem sa dikcijom niti gramatikom. Ne može da se oseti da su rođeni ovde, jer pravilno govore. Malo dete od pet godina, na primer, zna da otpeva 30 pesama – objašnjava Slobodan, inače psiholog i dodaje da deca najbolje da uče srpski upravo kroz igru, pesmu i šalu.