Rukovodeći se mudrošću „da je bolje gladnog čoveka naučiti kako da peca ribu nego mu dati upecanu ribu i trenutno ga nahraniti“, grupa naših humanih ljudi okupljena oko Srpske pravoslavne crkve u Vankuveru u Kanadi prikupila je 6.000 kanadskih dolara za pomoć porodici Tutunović u kojoj je bivši oficir, danas nadničar, Zoran i otac i majka tri devojčice.
Uz novčanu podršku, Zoranu je stigla i preporuka da od novca kupi mašine za obradu zemlje čime bi lakše obezbedio sredstva za život svoje porodice i na taj način dobio više vremena za vaspitavanje dece nego što ga ima danas kao nadničar koji radi od jutra do mraka. Reporteri „Vesti“ saznali su ovu i više nego lepu vest, kada smo se susreli sa Zoranom Tutunovićem, kako bi mu ujedno i uručili novopristiglu pomoć naših humanih čitalaca sa drugog kraja sveta – iz Australije.
Pomoć sa svih strana
Reč je o donacijama Zorana Uzelca iz Sidneja od 50 dolara, zatim 200 dolara od anonimnog donatora iz istog grada, još 500 od Mihajla Hromiša iz Melburna, ali i novopristiglih 290 evra Kola srpskih sestara Žene mironosice iz Kizboroa. Međutim, ni to nije bilo sve. Prema Zoranovim rečima, nakon teksta objavljenog u „Vestima“, za njegovu porodicu i najmlađu ćerku Milicu na kućnu adresu stiglo je 150 evra od Slaviše Prvulovića iz Klagenfurta u Austriji.
– Sve što me je snašlo u životu i što me još uvek snalazi ne bih mogao da prevaziđem bez pomoći čitalaca „Vesti“. Hvala ljudima okupljenim oko SPC u Vankuveru, Slaviši, Zoranu i Mihajlu, anonimnom donatoru i Kolu srpskih sestara, ali i svim drugim ljudima koji su mi pomogli onda kada mi je bilo najteže. Njihovu pomoć iskoristiću na najbolji mogući način i onako kako su me savetovali – rekao je Zoran Tutunović.
Poštujući savet koji mu je uz novac stigao Zoran Tutunović je tako i postupio, a ekipa „Vesti“ je zabeležila retke trenutke Zoranove sreće kada je kupovao priključke za traktor.
– Možda izgleda da kupovinom priključaka za traktor idem obrnutim redom, da prvo kupujem priključke, a traktor još uvek nemam. Ali, to radim na osnovu obećanja i po savetu jednog našeg humanog čoveka iz Kanade, koji mi je obećao da će mi obezbediti novac za polovni traktor do iznosa od oko 8.000 evra i ja sam tako uradio. Od novca koji mi je stigao iz Kanade, Australije i Austrije kupio sam plugove, rasipač za veštačko đubrivo, roto frezu i od toga sam platio i kopanje bunara na imanju kako bih obezbedio zalivanje useva. Sve sam uradio onako kako su mi savetovali oni koji su svojom humanošću pokazali želju da pomognu ljudima koji su se, kao ja, našli u nemaštini i teškoj životnoj situaciji – objašnjava Zoran Tutunović koji ne krije zadovoljstvo što u nevolji nije sam.
Od sudbine se ne može pobeći
Da u životu često nije onako kao što planiramo i o čemu maštamo uverio se i Zoran Tutunović, nekada školovani i prespektivni oficir JNA koji je svojevoljno napustio vojsku u želji da oformi porodicu, da se vrati na očevinu i da sa porodicom živi od svog rada. I, u početku je bilo tako. Bio je presrećan rođenjem ćerki Marije (12), Anđelije (10) i Stojke (8), ali sa rođenjem poslednje ćerke Milice (6), mnogo toga u životu Zorana Tutunovića je krenulo nizbrdo.
– Rušenje snova otpočelo je kada su mi lekari saopštili da je Milica rođena sa kataraktom na oba oka i da je slepa. To je bio trenutak šoka koji ni sam ne znam kako sam preživeo, ali ništa mi nije drugo preostalo nego da se borim i izborim za njen vid. Tada, kao i danas, porodicu sam izdržavao od nadnica, krčeći vrzine u selima oko Čačka i to je bilo dovoljno tek za goli život – uz duboke uzdahe priseća se Zoran Tutunović teških trenutaka koje je trebalo preživeti i dodaje:
Ništa bez dobrih ljudi
– Slučajno, a u slučajnosti kao duboko verujući čovek ne verujem, moja životna priča je došla do Redakcije „Vesti“. Veoma brzo po obavljivanju priče o nama, naši ljudi iz sveta su prikupili novac, a to je oko 13.000 evra za dve operacije. Obe su bile uspešne i Milica je ugledala svetlost i boje sveta. Da nije bilo toga, Milica bi i danas živela u potpunom mraku.
Uspešna operacija Milice Tutunović zahvaljujući humanosti naših ljudi u svetu bio je veliki korak, ali tek prvi u njenom potpunom ozdravljenju, jer prema rečima lekara, Milica je bitan deo svog života provela u potpunom mraku što je ostavilo ozbiljne posledice na njen mentalni razvoj. No, Zoran to sve stojički podnosi, jer pred sobom ima cilj da decu izvede na pravi životni put i nadasve da Milica u dogledno vreme bude kao sva ostala deca.
Ide u Specijalnu školu
Mala Milica, iako ima šest godina ne govori, zbog čega pohađa Specijalnu školu u Čačku i veoma često ima terapije u Novom Sadu.
– Zahvaljujući plemenitim čitaocima „Vesti“, Milicu sam letos vodio u Novi Sad na očne stimulacije, ali i druge neophodne terapije. Bilo mi je teško, jer nisam znao kako da joj to omogućim. I danas mi nije lako, a kada mi je najteže odem u crkvu i prvo palim sveće za zdravlje mojih dobrotvora, potom za moju decu, ali i za moje zdravlje, jer ne smem ni da zamislim šta bi bilo sa mojim devojčicama da se meni nešto desi. Zato, još jednom, gde god da ste vi ljudi sa srcem i dušom, želim vam svu sreću ovog sveta – reči su zahvalnosti Zorana Tutunovića.
Za Miličine terapije
Budući da je donacija Kola srpskih sestara Žene mironosice iz Kizboroa, stigla pošto je Zoran Tutunović kupio priključke i sve ono što mu je neophodno kako bi mogao da privređuje, to će njihov dar biti utrošen isključivo za potrebe male Milice.
– Istina je da će lečenje moje Milice biti dug i skup proces, ali daću sve od sebe da joj omogućim zdravo i srećno odrastanje, kao i Mariji, Anđeliji i Stojki. Zato će ovaj dar biti utrošen isključivo na njene potrebe i lečenje – istakao je Zoran, još jednom se do neba zahvalivši dobrim ljudima koji su mislili na njegovu ćerku kojoj treba posebna nega.
