Junak sa 12 kuršuma

Učestvovao je i u Prvom i u Drugom srpskom ustanku. Bio je oslobodilac, a zatim i komandant Beograda koga su podjednako cenile i dinastije Obrenović i Karađorđević.

Pa opet, o knezu Vićentiju Petroviću se i danas zna veoma malo, a da nije bilo preduzimljivih meštana Koraćice i Kosmaja javnost ne bi znala ni da postoji spomenik jednoj od najznamenitijih ličnosti srpske istorije. Među onima koji pokušavaju da isprave tu nepravdu je teolog i putopisac iz Mladenovca Hadži Marko Vujičić, koji uz pomoć opštine ovog vikenda organizuje centralnu manifestaciju obeležavanja 200 godina od smrti kneza Vićentija.

Smeće sačuvalo spomenik

– Knez Vićentije pripada grupi najbližih voždovih saradnika, ali i hrabrih ratnika svedoči čak 12 kuršuma koji su iz njega izvađeni pošto se upokojio. Nažalost, mi Srbi se stidimo svoje istorije, pa je tako i njegov grob do pre dvadesetak godina važio za mesto gde je sahranjen turski paša, a spomenik obrastao korovom i prekriven ostacima starih venaca i smeća. Jedina srećna okolnost je što je upravo zahvaljujući svom tom nabacanom đubretu spomenik knezu Vićentiju faktički skoro čitav vek bio konzerviran i sačuvan od zuba vremena – ističe Vujičić.

Obeliks knezu Vićentiju nalazi se na Jovićskom groblju u selu Koraćici. Nad njegovom humkom je velika ploča, a iznad kameni spomenik na kome je urezan sledeći natpis: „Zdje počivaet rab boži knez Vikentije Petrović naie gročanske prestavio se meseca oktobrija 31-go 1820.“

Dragovan Ignjatović, predsednik Crkvene opštine koraćičke, priznaje da su generacije Srba „učene da ništa ne nauče“:

– Dugo godina se smatralo da je na tom mestu sahranjen Ćerim paša, a onda nam je, pre oko dve decenije, novinar „Politike“ Miladin Stančić „otvorio oči“. Napisao je knjigu o 150 godina postojanja osnovne škole u Koraćici kojoj je naveo i podatak da je knez Vićentije tu sahranjen i da mu je grob u šiblju i korovu. Tadašnji paroh Tomislav D. Tadić nas je organizovao pa smo najpre uklonili drvo koje je pretilo da sruši spomenik, a onda smo počeli s uređenjem celog groblja.

Objašnjava da su dolaskom mladog i energičnog sveštenika Željka Milića, meštani počeli i s uređenjem i drugih grobalja, ali i lokalne crkve, hrama Svete Trojice u Koraćici, da bi na kraju oko grobnog mesta kneza Vićentija uredili usek koji je ograđen lancima i stubovima. Potom je postavljena i tabla sa natpisom.

Čovek od poverenja

Hadži Marko Vujičić dodaje da je i dalje veoma malo istoriografskih podataka o ovoj znamenitoj ličnosti s početka 19. veka.

– Kada je vožd Đorđe Petrović 14. februar 1804. u Orašcu dogovarao o ustanku, drugog dana je uputio i pismo „knezu Vićentiju u selo Koraćicu u nahiji beogradskoj“. Pozvao ga je da pali turske hanove po selima, ali i da „satire i progoni“ handžije i subaše. Naređenja vožda Karađorđa, knez Vićentije je izvršavao, isticao se hrabrošću i junaštvom u borbi sa Turcima, a nekoliko puta je bio i teško ranjavan u bojevima – ističe Vujičić.

U „Istoriji prvog srpskog ustanka“ Lazar Arsenijević Batalaka je naveo da je i knez Vićentije u odsudnim bitkama često bio rame uz rame sa Karađorđem, kao i da ga je savetovao kao čovek od posebnog poverenja. Hadži Marko Vujičić podseća da je knez Vićentije u Zasavici kod Šapca 1813. bio zapovednik srpske artiljerije, a iste godine, u septembru, nalazio se u delegaciji sa knezom Simom Markovićem, vojvodom Lukom Lazarevićem, protom Matejom Nenadovićem i Milošem Obrenovićem koja je u Šapcu molila mitropolita Stefana Stratimirovića za lađe kojima bi srpski narod bio prebačen preko Save u Srem ispred odmazde:

– O veličini ličnosti kneza Vićentija govori činjenica da ga je posle Karađorđevog izgnanstva, knez Miloš Obrenović, 14. novembra 1815, postavio za „oberkneza nahije gročanske“ sa vlašću da „može udariti do 50 batina“. Selo Koraćica u sastavu knez Vićentijeve kneževine u gročanskoj nahiji 1818. imala je 60 domova, a 1819. godine – 81 oženjenu glavu, što je bilo najviše u kosmajskom kraju.

Grafika Ljubiše G. Mančića

Ne postoji fotografija ili drugi trag kako je knez Vićentije izgledao. Za potrebe knjige „Poznati Mladenovčani“, autora Milorada Jankovića Jaće iz 2007. na 14. stranici se nalazi grafika J. A. Radičevića kako je on „zamislio“ čuvenog kneza.

Ipak, mnogo verodostojniji lik kneza Vićentija uradio je ekskluzivno za „Vesti“ Ljubiša G. Mančić, akademski vajar i dizajner po čijim idejnim rešenjima su napravljeni neki od najznačajnijih ordenja SPC, ali i zlatnici sa portretima najpoznatijih ličnosti srpske istorije.

Konak i mehana

Knez Vićentije je doživeo duboku starost, a gotovo do poslednjih dana je držao svoju mehanu sa konakom „na dva boja“. To je bila prva kafana u Koraćici, ali i mesto okupljanja za viđene Srbe, tako da su je često posećivali knez Miloš Obrenović sa svojom pratnjom, kao i Toma Vučić Perišić, koji je hramu Svete Trojice u Koraćici poklonio kompletnu svešteničku odeždu, koja je sačuvana do naših dana.

Kafana je postojala sve do 1943, kada su je partizani spalili do temelja zato što su u njoj boravili četnički oficiri. Konak je postojao sve do 20. veka. Urušio se nakon jakog zemljotresa koji je srušio i hram Svete Trojice u Koraćici.