“Jugoslavija nije bila greška“

Nije imao na umu Veliku Srbiju: Gavrilo Princip

 

Lempi je u intervju za list “Danas“ istakao da je uzrok Prvom svetskom ratu imperijalizam Nemačke i Austrije.

“Preovladao je mentalitet Nemačke i Austrougarske da moraju da ostanu velike sile i uverenje Austrije da mora da napadne i porazi Srbiju upućujući joj ultimatum koji nije mogao biti prihvaćen. Pogrešan je argument Kristofera Klarka (istoričar, autor knjige ‘Mesečari: Kako je Evropa krenula u rat 1914’) da je Srbija mogla da prihvati uslove koje su Austrijanci nedeljama pripremali – da u Srbiju dođu austrijski oficiri i zvaničnici sa policijskim ovlašćenjima, argument da je Srbija mogla da dozvoli Austriji da okupira samo Beograd, pa bi onda bilo nađeno neko rešenje. Austrija nije želela da se ograniči samo na to. Nemci su se suočili s ruskom mobilizacijom i nemačka mobilizacija mogla je da počne i nastavi se napadom na Francusku i Belgiju. Bilo je sigurno da će Engleska reagovati. Politički lideri bi mogli biti nazvani mesečarima, ali ne mogu da uvažim Klarkove argumente pošto je Austrija htela rat protiv Srbije po svaku cenu. I bez dokaza o tesnoj umešanosti srpske vlade u atentat, nema ih do danas. Postojala je samo pretpostavka austrijske vlade koju ističe i Klark ne nudeći dokaze“, kazao je Lempi.

Klarkove ranije tvrdnje da je Gavrilo Princip bio terorista, pa tako uporediv sa Osamom bin Ladenom, prilično su pogodile Srbe. Vaš komentar?

– To je razumljivo. Kritika istoričarke Marije Todorove bila je veoma oštra prema Klarku jer on pokazuje, ne samo u uvodu knjige koji sam i sam kritikovao zbog povezivanja sa masakrom u Srebrenici, da retrospektivna istorija, ona koja ide od poslednjih događaja dalje u prošlost, nije dobra istorija. Principa možete nazvati teroristom u smislu anarhista iz XIX veka. Ali duga ispitivanja Principa u zatvoru pokazala su da on nije pričao o Velikoj Srbiji, niti o uništenju Austrougarske. Govorio je o Jugoslaviji i jugoslovenstvu kao svom motivu. Povezivati ubistvo vodećeg političkog lidera koje je učinio mladi anarhista sa 11. septembrom – to su iluzije retrospektivne istorije.

To Principovo jugoslovenstvo nije dobra “vest“ za srpske nacionaliste?

– Da, jer on nije imao na umu Veliku Srbiju. Nedavna istraživanja pokazala su da je Pašić bio svestan da će uslediti velike teritorijalne promene i da će Srbi, Hrvati i Slovenci biti zajedno na neki nejasan način. Mislim da je Pašić bio mešavina vrlo pametnog političara i srpskog nacionaliste sa nekom širom jugoslovenskom idejom. Početkom devedesetih mogli ste u Zagrebu na svakom ćošku kupiti kartu Velike Srbije koju je Moljević 1942. uradio za generala Mihailovića. Govorili su da je i Pašić hteo baš to. I to je retrospektivna istorija.

U Srbiji mnogi misle da su Pašić i kralj Aleksandar napravili fatalnu grešku zato što su se opredelili za Jugoslaviju.

– To je iskušenje srpskih nacionalista. Činjenica je da je postojao poziv Jugoslovenskog odbora u Zagrebu srpskoj vojsci. Da nije ušla, Italija bi uzela veliki deo obale i dobar deo Slovenije. Vrlo prosto. Bilo je i zapadnog, francuskog ohrabrivanja da se konsoliduje vojna kontrola na velikoj teritoriji.

U Jugoslaviji se nekada učilo da su ključni uzroci izbijanja Prvog svetskog rata bili trka u naoružanju između velikih sila i imperijalizam. To je bio marksistički pristup. Vi ističete da su ekonomski uzroci rata ograničeni?

– Rekao bih da stari lenjinistički naglasak na imperijalističkom kontekstu između velikih sila u Evropi, ali i drugde, u Africi i na Srednjem istoku, nije dobra osnova. Na primer, francuske i britanske investicije omogućile su Nemačkoj da gradi prugu do Bagdada. Ali trka u naoružanju između velikih sila i odbrambene brige Nemačke da će biti okružena Francuskom i Rusijom, nadmetanje Engleske i Nemačke u izgradnji ratnih mornarica – to je bio deo atmosfere pre Prvog svetskog rata kada je imidž vojnika bio najbolji prikaz svake zemlje. To je bilo veoma opasno. Iako su ekonomski uzroci Prvog svetskog rata ograničeni, treba primetiti da se u Nemačkoj potrošnja za vojsku udvostručila u dve godine uoči rata. Druge velike sile nisu imale takvo povećanje, a Austrija je, u stvari, beležila pad. Nemačko vojno rukovodstvo bilo je ubeđeno da ako Nemačka prvo ne porazi francusku armiju, neće moći da se nosi s velikom ruskom armijom. Austrija nije imala ekonomsku moć nad Srbijom. Austrijske banke nisu htele da finansiraju srpsku centralnu banku što im je ponuđeno 1913. Na austrijski trgovinski izazov posle 1900. Srbija je odgovorila okretanjem francuskim bankama, francuskim zajmovima, francuskim proizvođačima oružja. Austrija je potpuno promašila na finansijskoj strani.