Češka od 2025. godine, nakon 60 godina, neće više zavisiti od ruske nafte iz naftovoda „Družba“, rekao je premijer ove zemlje Peter Fijala posle sastanka sa rukovodstvom državne kompanije Mero u Centralnom naftnom rezervoaru Nelahozeves.
Rafinerija Litvin, koja je već tehnološki spremna, takođe se priprema za ranu tranziciju. Prošireni naftovod će Češkoj godišnje donositi dodatnih četiri miliona tona nafte. Pokrivaće potrošnju obe rafinerije u Litvinovu i Kralupima na Vltavi.
– Istovremeno će doći do značajne modernizacije gasovoda TAL, koji će biti među najbezbednijim i najefikasnijim u Evropi – dodao je ministar finansija Zbinek Stanjura.
Prema rečima ministra industrije i trgovine Jozefa Sikele, projekat će značajno ojačati energetsku bezbednost Češke.
„Bez plaćanja ruskom diktatorskom režimu“
– Istovremeno, to će nam omogućiti da se postepeno odreknemo plaćanja ruske nafte ruskom diktatorskom režimu, a to nije samo u našem moralnom, već i strateškom interesu – dodao je Sikela.
Ukupni troškovi kompletnih modifikacija i povećanja kapaciteta, koji će se sastojati u ubrzanju transporta nafte, trebalo bi da budu otprilike 1,3 do 1,6 milijardi kruna i snosiće ih Mero. Prema rečima direktora kompanije Jaroslava Pantučeka, reč je o tome da bi deo troškova platile i rafinerije.
Operater domaćih rafinerija, Orlen Unipetrol, takođe se sprema da pređe sa ruske nafte.
– Litvinska rafinerija je već tehnološki pripremljena za prelazak na preradu novih naftnih mešavina. Sada nastavljamo da testiramo razne mešavine nafte iz celog sveta, posebno gvajanskog, iračkog, saudijskog i severnomorskog porekla, i čekamo. da državna kompanija Mero završi projekat povećanja transportnog kapaciteta naftovoda TAL. To će nam omogućiti da započnemo proces prelaska na ove nove mešavine nafte – rekao je portparol kompanije Pavel Kaidl.
Istovremeno, on je podsetio da kompanija od prošlog jula postepeno povećava obim prerađene alternativne mešavine nafte, uglavnom zbog dostupnijih transportnih kapaciteta TAL naftovoda.
– Od četvrtog kvartala 2023. već uvozimo i prerađujemo više neruske nafte nego ruske. U prvom kvartalu ove godine smanjili smo uvoz ruske nafte za 22 odsto u odnosu na prethodnu godinu – rekao je Kaidl.
TAL gasovod će dostići maksimalni kapacitet
Druga rafinerija Orlen Unipetrol u Kralupima na Vltavi prerađuje isključivo nerusku naftu, uglavnom iz Azerbejdžana, Kazahstana, Saudijske Arabije i Severne Amerike.
Prošle godine se u češke rafinerije slilo 7,4 miliona tona nafte, od čega je približno 58 odsto nafta iz naftovoda „Družba“, koji vodi iz Rusije. Ostatak su činile isporuke iz nemačkog cevovoda IKL, koji se povezuje sa italijanskim gasovodom TAL. Na njemu se narednih dana spremaju prve tehničke prepravke, zamena pumpi u austrijskom Grubenu.
Prema rečima direktora kompanije Mero, cevovod TAL postoji od 1967. godine i sada će po prvi put dostići maksimalne performanse za koje je sposoban i za koje je projektovan. Investicije će se odnositi na 14 mesta duž cevovoda, na primer, podrazumevaće ugradnju 20 pumpi, 12 elektromotora, novih merača protoka i celokupnu modernizaciju sistema.
Takođe u Centralnom skladištu nafte Nelahozeves biće direktna veza naftovoda na cevovod sa domaćim rafinerijama, čime će nestati sadašnja međufaza u kojoj se nafta crpi iz rezervoara.
– Uštedećemo i energiju i vreme – dodao je Pantuček.
