Jedemo svoju planetu

Duška Dimović

Savršeni medeni mesec će biti na samom Mesecu, preostalom komadu netaknute prirode, a planetarna moneta postaće voda za piće. Ova katastrofična predviđanja objavio je Svetski fond za prirodu, čija direktorka u Srbiji Duška Dimović kaže za "Vesti" da su prognoze za sada u obliku duhovitih "turističkih" prospekata, ali da bi i te kako mogle da se obistine.
– Istraživanja UN pokazuju da će život na Zemlji biti ozbiljno ugrožen ako se globalna temperatura vazduha poveća za dva stepena Celzijusa. Od otapanja glečera na polovima četvrtina planete bila bi izložena poplavama. Samo iz jugoistočne Azije bilo stotine miliona izbeglica. Na obalama Norveške se podigla temperatura mora za svega 0,7 stepeni Celzijusa, što je oteralo haringe, pa su propala ribarska sela. Tundre na zapadu Azije bi se produžile, što bi uzrokovalo veću proizvodnju metana, gasa koji je posle ugljendioksida najzaslužniji za tzv. efekat staklene bašte. Već smo svedoci pojave da u jednoj sedmici imamo četiri godišnja doba, od suše do mraza. Tako bi u žitnici Vojvodini morale da se sade nove, laboratorijski izmenjene ratarske kulture, jer sadašnje ne bi preživele ekstremne promene klime. Predviđa se da bi do 2100. godine zbog klimatskih promena bilo oko 40 odsto manje hrane na planeti, dok će Zemlju naseljavati čak devet milijardi ljudi, pa bi nastali čitavi ratovi zbog gladi.
 

Kakav uspeh imaju akcije nevladinih organizacija protiv globalnog zagađenja i rasipanja energije?

– Prema poslednjem izveštaju Svetskog fonda, Ujedinjeni Arapski Emirati godišnje "potroše" energije za čak devet planeta, dok samo Srbija potroši dve i po, a svi imamo jednu. Akcija "Sat za našu planetu", koju je pokrenuo Svetski fond, gde je simbolično, na jedan sat, trebalo pogasiti sijalice, održala se prvi put 2007. samo u Sidneju. Dve godine kasnije, pridružilo se 4.000 gradova. Tada je, na primer, samo Kanada uštedela 12 odsto dnevne potrošnje struje. U Srbiji je učestvovalo 25 opština. U Beogradu je održan i unplugged koncert, a oduševio nas je jedan učitelj, koji je pozvao 200 porodica svojih učenika da dođu u školu, na druženje uz sveće, da kod kuće ne bi trošili struju.
 

Kažite nešto o rezultatima akcije "Karavan klimatskih promena"?
– Za dve godine održavanja, od 2008. u tri velika grada, stekli smo nekoliko hiljada učesnika. Najzanimljivije je bilo u Nišu, gde smo ljudima pokazali kako je teško doći do energije. Priključili smo bicikl na televizor, toster i aparat za kafu, i dobrovoljci su se dobro preznojili okrećući pedale da bi aparatili proradili.
 

Koliko su u "ekološkim" navikama građani Srbije bliski standardima u EU?
– Čak 30 odsto propisa EU odnosi se na očuvanje životne sredine. Međutim, anketa Ministarstva za životnu sredinu pokazala je da svega 3 odsto građana Srbije smatra da je očuvanje životne sredine važno. Ljudima govorimo o svakodnevnoj brizi, jer, kada se priča o velikim državnim zagađivačima, oni veruju da su isuviše mali da bi išta sami postigli.
 

Šta im konkretno savetujete?
– Ako svaki građanin Beograda prilikom tuširanja uštedi litar vode, to je već milion i po sačuvanih litara i dosta energije za zagrevanje. U Srbiji se slabo pešači. Javni prevoz u Srbiji je loš, iako se zna da štedi i energiju i okolinu. Voze se kola, ali se retko koristi evrodizel, a ni za onog ko kupi auto na gas, nema dovoljno pumpi, jer se ne obezbeđuju olakšice. Kod nas je veliki korak i ako naučimo ljude da gase suvišne sijalice, ne drže vrata frižidera predugo otvorena, ne stavljaju zamrzivače uz šporete, prirodno otapaju zamrznutu hranu.
 

Šta bismo mogli da "uvezemo" iz sveta, a da nas ne košta previše?
– U EU je zabranjena proizvodnja običnih električnih sijalica, nego samo štedljivih.

Bildbordi u Evropi se osvetljavaju pomoću solarne energije, isključuju se aparati čak i kada su u stanju mirovanja, ljudi se okreću ekološkim uređajima, na primer, mašinama za rublje koje troše manje struje i deterdženta. Gradovi, poput Blajburga u Nemačkoj, predviđaju obaveznih 25 odsto zelenih površina. Gde nema mesta za parkove na tlu, ima na ravnim krovovima, pa se čak daju i olakšice za gradnju takvih zgrada. Njima se temperatura u stanovima podiže za čak 5 stepeni Celzijusa, a leti je hladnije, dok su u isto vreme stanište za ptice i korisne insekte.
 

Koliko su tačna predviđanja da će glavni privredni aduti Srbije biti pijaća voda i geotermalni izvori?
– Područje Srbije je bogato vodom i raznovrsnim biljnim i životinjskim svetom, ali ne zadugo, ukoliko se ne bude sledila evropska direktiva o vodama. Premalo otpadnih voda se čisti od opasnih i prljavih materija pre no što završe u reci. Prednost Srbije je ipak to što nema razvijenu industriju. Reka Rajna je do pre nekoliko godina bila toliko zagađena da u njoj nije bilo života sve dok Nemačka nije uložila 300 miliona evra za čišćenje. Mi ne možemo da priuštimo da zagadimo prirodu pa da je naknadno oživljavamo, ali su zato tuđa iskustva besplatna.
 

Kada će u Srbiji oživeti političke partije "zelenih"?
– Tek pod pritiskom javnosti, ljudi će početi da se zanimaju za vazduh koji udišu, hranu koju jedu, i kakvu vodu piju, pa će se stranke birati i prema ekološkim programima. U EU su, na primer, među glasačima popularne subvencije za proizvodnju organske hrane. Kod nas je za "zelene" stranke rano sve dok se stanovništvo bori kako da preživi. Kada sam radila u Zavodu za zaštitu prirode, građani su nam žestoko zamerali zato što brinemo o "tamo nekoj prirodi", a oni su gladni. Međutim, zaista nećemo imati šta da jedemo ako ne zaštitimo prirodu.