Slovenija je snažan zagovornik ulaska Srbije u EU, izjavio je bivši premijer Slovenije i lider Slovenačke demokratske stranke Janez Janša i istakao da postoje članice EU koje se deklarativno zalažu za proširenje na Balkan, ali ne znaju kako da se sa tim izbore.
Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Janša smatra da je tačan utisak da EU gubi kontrolu nad pregovorima Beograda i Prištine i navodi da samo kombinovanim naporima, gde je cilj da nema gubitnika i da svi imaju koristi od konačnog sporazuma, može da dođe do dobrog ishoda, „uz veliki trud i uz mnogo političke volje i finansijskih investicija“.
Janša je za Juronjuz Srbija rekao da je Slovenija za vreme svog drugog predsedavanja EU pre dve godine postavila evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana kao prioritet i pokušala da odredi vremenski raspored za ulazak u EU zemalja iz regiona, ali u tome nije uspela i trećina država-članica se tome usprotivila iz različitih razloga i sa različitim izgovorima.
On je naveo da je danas još aktuelan deo razloga i izgovora EU kada je reč o prijemu država iz regiona.
„Postoje neke zemlje članice EU sa Zapada koje se deklarativno slažu, ali iskreno govoreći, ne znaju kako da se izbore sa tim pitanjem“, rekao je Janša.
Na pitanje da li veruje, uprkos različitim političkim izjavama, da EU stvarno želi da integriše nove zemlje, odnosno zemlje Zapadnog Balkana, Janša kaže da postoje različita mišljenja unutar EU.
„I oni koji vas ne žele u EU, a to ne žele otvoreno da kažu, stvaraju birokratske prepreke. Otvaranje i zatvaranje poglavlja, prebrojavaju koliko zakona treba da promenite i tako dalje. To je nešto što nije potrebno u ovom trenutku“, smatra Janša.
Kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva, njegovo mišljenje je da bi Brisel trebalo da ima isti pristup kao i za vreme prvog velikog ulaska novih članica, čega je i Slovenija bila deo.
„Tada smo morali da ispunimo neke uslove i neke standarde, ali pristup je bio strateški, a ne birokratski. Da je tada pristup bio birokratski, neke zemlje koje su tada ušle u članstvo danas bi i dalje bile izvan EU. Dakle, to je ono što nije dobro kod sadašnje situacije“, napomenuo je.
Kaže i da, nažalost, postoje i pragmatični razlozi onih koji se protive proširenju, a koje ističu oni koji su u zapadnom delu Evropske unije.
„Da budem potpuno iskren, za vreme tih razgovara pre dve godine, kada smo nastojali da ubedimo naše kolege u EU da je potreban precizan plan proširenja EU na Zapadni Balkan, jedan od liberalnih premijera rekao je: ‘Zbog čega vam je toliko stalo da ih uvedete u Uniju, ovako su jeftiniji. Njihovi kvalifikovani radnici dolaze u naše zemlje da rade, jeftiniji su od naše radne snage, zašto vam je toliko stalo do toga?’. Nisam bio šokiran, jer nisam od juče, ali sam svejedno bio iznenađen što neko to tako otvoreno govori, istina ne na zvaničnim sastancima, već u holu, i to u prisustvu značajnog broja ljudi“, naveo je Janša.
Odgovarajući na pitanje da li ima utisak da EU gubi kontrolu nad pregovorima Beograda i Prištine, Janša je rekao da smatra da je taj utisak tačan i da za to postoje dva razloga.
„Prvo, postoje razna nerešena pitanja na Zapadnom Balkanu i ni Evropska Unija ni šira međunarodna zajednica nije dovoljno smela, snažna i mudra da proba da ih reši, ne samo jednim pregovorima, nego koordinisanim poduhvatom, da ga tako nazovemo. Drugi razlog je taj što ni ti pregovori, bez tog koordinisanog pristupa, nisu dovoljno snažno povezani sa procesom pristupanja EU“, rekao je Janša.
Dodaje da je pre nekoliko godina odlučio da ne prati sve pojedinosti pregovora jer je, kako kaže, video da ima sporazuma koji nisu sprovedeni i novih dogovora koji se ne primenjuju.
Ocenio je da razgovori moraju da budu iskreniji, bez, kako je naveo, „zabranjenih pitanja o kojima se ne sme pregovarati, jer je jasno da put kojim idemo danas ne donosi rezultate“.
