U Nemačkoj se danas održavaju parlamentarni izbori čiji se ishod smatra krajnje neizvesnim, a sigurno je jedino da Angela Merkel, posle 16 godina, neće više biti kancelarka.
Konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) Merkelove, vodila je Nemačku u prethodna četiri mandata, ali poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi sada mogle da pobede stranke levog centra.
Neizvesnom ishodu doprinosi i činjenica da veliki broj birača, prema prošlonedeljnoj anketi čak 40 odsto onih koji nameravaju da izađu na izbore, ne zna kome će pokloniti svoj glas.
Nemci ne biraju direktno šefa vlade već glasaju za poslanike koji će u Bundestagu izabrati novog kancelara – dostojanog naslednika Angele Merkel, godinama najmoćnije žene na svetu i simbola stabilnosti u Nemačkoj, ali i Evropi.
To bi mogao biti kandidat demohrišćana Armin Lašet, socijaldemokrata Olaf Šolc ili Zelenih Analena Berbok.
Za razliku od prethodnih, ove godine se tri stranke bore za mesto šefa vlade, a moguće je da nijedna od njih neće moći da formira većinu u Bundestagu sa samo jednim koalicionim partnerom, navodi Dojče vele.
Kandidat hrišćanskih demokrata za kancelara Armin Lašet (60), pokušava da pridobije birače obećanjem kontinuiteta, ali mnogi ga ipak doživljavaju kao potpunu suprotnost mirnom stilu vladavine dosadašnje kancelarke.
Takođe, nije svaki simpatizer Angele Merkel istovremeno i pristalica CDU, jer je kancelarka tokom četiri mandata mobilisala šire biračko telo od stranke.
Tokom kampanje, Lašetu je popularnost opadala, i CDU zajedno sa sestrinskom Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU) sada ima podršku oko 23 procenta birača.
S druge strane, kandidat Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), Olaf Šolc, vodi u anketama sa oko 25 odsto. Šolc, bivši gradonačelnik Hamburga i ministar finansija u sadašnjoj koalicionoj vladi, takođe se predstavlja kao kandidat kontinuiteta.
Tokom leta, Zelena stranka je bila vodeća u anketama i činilo se da će njena liderka Analena Berbok (40) doneti dramatičnu promenu političke scene u Nemačkoj, ali je podrška Zelenima u međuvremenu opala na oko 15 odsto, i oni su sada na trećem mestu.
Manje stranke, uključujući Slobodne demokrate (FDP) ili Levicu, takođe bi mogle biti ključni faktor u formiranju koalicione vlade i verovatno bi pritom postavljale svoje uslove.
Sve tri vodeće stranke odbacile su saradnju sa krajnje desničarskom strankom Alternativa za Nemačku (AfD), koja na nacionalnom nivou može da privuče oko 10 odsto glasova, naročito u istočnim regionima.
Izbori u Nemačkoj s velikom pažnjom prate se i van njenih granica jer će promena na čelu najveće evropske ekonomije imati uticaj i na svetska dešavanja. Pravo glasa ima 60,4 miliona Nemaca koji glasaju za dve liste. Na prvoj su kandidati iz 299 izbornih jedinica, dok drugi glas daju kandidatima sa liste stranaka.
Čak iako pobednik izbora bude poznat u izbornoj noći, razgovori o formiranju koalicione vlade mogli bi da potraju mesecima, a Angela Merkel će ostati na čelu vlade sve dok stranke ne postignu dogovor o njenom nasledniku.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
