Švedska, često slavljenа kao uzor socijalne pravde, danas krije tamnu statistiku: prema „Rädda Barnen“, oko 276.000 mališana, svako osmo dete odrasta u siromaštvu, dok inflacija, skupa hrana i stanarine guraju porodice preko ivice, a socijalna pomoć ne prati realne troškove života.
Glavni uzroci su rast inflacije, sve skuplja hrana i rekordne cene stanovanja. Porodice sa nestabilnim prihodima više ne mogu da sastave mesec ni za osnovne troškove. Mnogi roditelji odustaju od svojih potreba da bi deca imala bar najnužnije. Ipak, ni to često nije dovoljno.
Posebno je teško čitati svedočanstva dece. Neka priznaju da se pretvaraju da „ne žele na izlet“, samo da bi sakrila da porodica nema novca. Deca postaju svesna finansijskih problema na način koji deca nikada ne bi smela da razumeju. To je najtužnija i najbolnija posledica siromaštva.
Sistem socijalne podrške, ne prati realne troškove života. Ako pomoć ne može da obezbedi hranu, kiriju i osnovne potrebe deteta, onda to nije sistem podrške, već sistem koji očekuje da ljudi preživljavaju.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Možda je najveći problem to što je sve ovo postalo „normalno“. Društvo se naviklo da postoji deo dece koji ćuti, povlači se i odrasta sa osećajem da traži previše samim tim što postoji. Ta nejednakost nije nastala preko noći, ona se godinama skupljala između propagiranog ideala i stvarnog života. I dok se Švedska i dalje predstavlja kao uzor, možda je pravo pitanje koliko vredi ugled ako ga ne mogu osetiti oni kojima je najpotrebniji, a to su deca koja bi trebalo da odrastaju bez tereta koji nisu birala.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
Komentari 0