U evropskim komentarima se ukazuje na opasni fanatizam islamista i njihovu "ideologiju smrti".
Kaže se i da se još uvek ne zna tačno ko će se i kako protiv njih boriti i ukazuje na to da islamski teroristi u Iraku imaju podršku dela sunitskog življa, nezadovoljnog postupcima šiitima naklonjene vlade u Bagdadu, i da u svojim redovima imaju takođe oficire bivšeg režima Sadama Huseina.
Direktor italijanske obaveštajne službe DIS Đampjero Masolo je rimskom listu "Republika" rekao da je "to rat i odgovor mora biti vojni", ali bi budući vojni porazi "Islamske države" mogli njenog "kalifa" Al-Bagdadija navesti da pokrene terorističke napade na Zapad, uključujući Italiju.
Masolo kaže da "Al-Bagdadi želi da džihadiste iz sveta privuče okupacijom teritorija i nasilnim načinom iskaže vlast nad islamom", tako da će ključni zadatak koalicije Zapada i arapskih zemalja biti da se povrate teritorije i "udari na ogromnu finansijsku moć" islamskih terorista.
Šef italijanskih obaveštajaca dodaje da Al-Bagdadi "raspolaže gotovinom od dve milijarde dolara" i da su islamisti samo iz banke u Mosulu, u Iraku, opljačkali 500 miliona dolara, a od ilegalnog izvoza nafte godišnje mogu obezbediti sto miliona dolara.
Pariski dnevnik "Mond" smatra da su "nejasni obrisi međunarodne koalicije" za "razbijanje i uništenje" islamista, uprkos planu koji je izneo američki predsednik Barak Obama, uz opasku da je jedino Francuska saopštila da će "ako zatreba" i vojno podržati Amerikance u vazdušnim udarima na položaje islamista u Iraku i Siriji, ali Pariz traži da to odobre UN.
U mnogim komentarima se posebno ukazuje na veliku složenost situacije u Siriji, gde Amerikanci i Zapad ne samo da ne žele saradnju s šefom režima Bašarom Asadom, već u rat protiv islamista nameravaju da ugrade i pokušaj njegovog obaranja.
Tome se odlučno protivi Iran, zaštitnik Bašara Asada, koji će, hteo ne hteo Zapad, imati, i već i vojno igra, bitnu ulogu u šiitskom delu Iraka, a preko libanskog šiitskog pokreta Hizbola i u Siriji.
U zapadnoevropskim medijima je dato malo pažnje upozorenju Moskve da bi američki vazdušni napadi na Siriju bez odobrenja UN značili kršenje njenog suvereniteta i međunarodnog prava, što je Vašington odbacio i, naprotiv, ukazao na rusku intervenciju u Ukrajini.
Takođe se primećuje da Nemačka, kao i u slučaju intervencije Zapada u Libiji i ranije u Iraku, neće učestvovati u ratnom pohodu protiv "Islamske države".
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
