O atentatu na predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića govori se i 17 godina od momenta kad je, hicem iz snajpera, ubijen usmrćen pred zgradom Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici u Beogradu. U sudskom postupku je osuđeno 12 osoba, što su potvrdile i više sudske instance, pa su počinioci iza rešetaka, ali je pitanje da li su ubice imali nalogodavca sudski ostalo nerešeno. Sam sudski postupak bio je pun neočekivanih događaja, a pratila su ga zastrašivanja, kao i odustajanja sudije i tužilaca.
Ubijen je 2004. godine svedok Kujo Kriještorac, a dve godine kasnije likvidiran je Zoran Vukojević. Napadnuta je i Gordana Đinđić Filipović, sestra ubijenog premijera, ispred porodične vikendice kod Valjeva, u maju 2004. godine. Odbrana je u više navrata opstruisala suđenje, a prilikom izricanja presude optuženi su iz protesta napustili sudnicu i za njima krenuli članovi njihovih porodica i saradnici u publici.
Sud je utvrdio i da je reč o „političkom ubistvu“, a za takav zločin je potreban i politički motiv koji, međutim, nije otkriven, kao ni uloga nekih državnih službi poput Bezbednosno-informativne agencije, vojne službe i policije. Pozadina atentata na premijera Zorana Đinđića, kako za „Vesti“ kaže nekadašnji Đinđićev telohranitelj Milan Veruović, bila ne samo političke, već i ekonomske i finansijske prirode. Veruović koji je teško ranjen u atentatu, koautor je knjige „Treći metak“ u kojoj je opisao kroz šta je prošao kad je kao svedok tvrdio da se pucalo sa dve strane i da istraga hoće nešto da sakrije.
Dragan Šormaz, republički poslanik Srpske napredne stranke i šef delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO, smatra da nije bilo političkih inspiratora atentata.
– Pošto je to bio atentat na premijera Srbije, onda je sigurno da je politički atentat, ali ne verujem da je bilo političkih inspiratora i da se neka organizacija nalazi iza toga – kaže Šormaz za „Vesti“.
On dodaje da veruje da je reč o ostacima režima Slobodana Miloševića koji su, prema njegovim rečima, u doba Miloševićeve vladavine navikli da su nedodirljivi, pa su mislili da će i posle ubistva Đinđića proći bez kazne.
– Kad se govori o Sjedinjenim Američkim Državama, pominje se termin „duboka država“, a nje je očito bilo i u Srbiji, pa su se atentatori nadali i uzdali u tu „duboku državu“. To što su smatrali da će ih zaštititi neki od ljudi, koji su ostali da rade u državnim institucijama iz doba Miloševića i njegove vlasti, dovoljno govori o tome da iza ovog ubistva nije bila, da tako kažem, „prava politika“ i da nije političar inspirator – iznosi naš sagovornik svoje mišljenje.
Svoje tumačenje Šormaz je potkrepio navodima da je istraga utvrdila činjenice ovog događaja, da je potom teklo i završeno suđenje suđenje optuženima, da su izvedeni dokazi, kao i da su presude postale su pravosnažne.
– Svakve priče se o atentatu na Zorana Đinđića se proturaju već godinama. Moglo se čuti čak i da iza atentata stoje stranci. Ipak, više verujem da je reč o bahatim zločincima – zaključio je Šormaz.
Socijalisti vladaju od 1945.
Dragan Šormaz nije zadovoljan koalicionom saradnjom sa SPS, strankom čiji je prvi lider bio Milošević.
– Ne šaljem ih u opoziciju, ne odlučujem ja o tome, videćemo šta će biti na izborima. Ali SPS je jedina politička garnitura u Srbiji koja kroz različita agregatna stanja vlada Srbijom od 1945, ali bukvalno – kazao je on.
Naručioci još u magli
Republički poslanik, psiholog Žarko Korać, kaže za „Vesti“ da su presude za počinioce atentata pravedne, ali je, kako je ocenio, nesumnjivo da ubistvo nisu mogli da izvedu sami, već su to učinili u dogovoru s nekim. Istraga, međutim, kako ističe dr Korać, nije utvrdila s kim su bili u dosluhu.
– Teško je poverovati da su ti ljudi, koji su bili praktično polupismeni, mogli sve sami da smisle. Poznato je da su dvojica iz zemunskog klana imala osnovnu školu, a jedan čak nije završio ni toliko! Milorad Ulemek Legija ima diplomu nekakvog zanata, pa kako onda može da se pomisli da su oni osmislili organizaciju tog krvavog događaja – pita se Žarko Korać koji je bio potpredsednik u vladi Zorana Đinđića.
Volje da se otkrije politička pozadina atentata, prema rečima našeg sagovornika, nije bilo.
– Posle ubistva premijera Đinđića, njegova vlada je pala, a sledeći predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica, ali ni vlast Demokratske stranke koju je kao šef države predvodio Boris Tadić nije bila zainteresovana da se otkrije istina do kraja, pa je ostala velika mrlja na Demokratskoj stranci da ništa nije uradila na tom polju- ukazao je naš sagovornik, koji je kritikovao dugo suđenje i oslobađajuću presudu za pobunu crvenih beretki rekavši da taj loš kraj ovog suđenja nije dobar za Srbiju.
Nije pozadina, već istina
Korać ukazuje i da je Srđa Popović, advokat porodice Đinđić, svojevremeno ukazivao da u pravnom smislu ne postoji politička pozadina, već potpuna istina.
– Nema sumnje da nije bilo političke volje da se istraži sve do kraja, osim što je izuzetak, ali samo nakratko, bila policijska akcija Sablja. Međutim, neki ljudi su dobili veliku odštetu, a setimo se da im je Vojislav Koštunica kasnije dao položaje, pa je Rade Bulatović postao šef BIA, a Aca Tomić, načelnik Generalštaba, iako bez formalnih uslova, postao je general.
Osuđeni za ubistvo Đinđića
– Milorad Ulemek Legija, bivši pukovnik DB – 40 godina zatvora
– Zvezdan Jovanović, bivši potpukovnik DB – 40 godina zatvora
– Aleksandar Simović (zemunski klan) – 35 godina zatvora
– Ninoslav Konstantinović (zemunski klan) – 35 godina
– Vladimir Milisavljević (zemunski klan) – 35 godina
– Miloš Simović (zemunski klan) – 30 godina
– Milan Jurišić (zemunski klan) – 30 godina
– Branislav Bezarević (bivši radnik BIA) – 30 godina
– Sretko Kalinić (zemunski klan) – 30 godina
– Dušan Krsmanović (zemunski klan) – 20 godina
– Željko Tojaga (JSO) – 15 godina
– Saša Pejaković (JSO) – 8 godina
