Ikona priča o borbi dobra i zla

Svoje verne čitaoce koji već tradicionalno na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu pohode njen štand kako bi dobili potpis obradovaće Ljiljana Habjanović Đurović novim romanom „Tamo gde je ona“.

Reč je o priči o ljubavi prema Presvetoj Bogorodici, a knjiga predstavlja svedočanstvo o istoriji hrišćanske vere iskazano kroz čudesnu povest o ikoni Bogorodice Filermose i njenom čudesnom putovanju kroz vekove dugom bezmalo 2. 000 godina. Od Efesa, gde je živopisao Sveti Luka gledajući Presvetu Bogorodicu dok je ikonu stvarao, pa ostrva Rodos, Konstantinopolja, Rusije, Malte sve do Crne Gore, manastira Ostrog i konačno Cetinjskog manastira u kojem danas obitava, u romanu „Tamo gde je ona“, nižu se sudbine i priče čuvara ikone, ali i čuvara hrišćanstva.

Ljiljana Habjanović Đurović za „Vesti“ kaže da temu novog romana nije birala, došla je, prema njenim rečima prirodno.

– Još 1999. godine u romanu „Paunovo pero“ čije izlaženje beleži ove godine mali jubilej, 25 godina, sam prvi put pisala o Presvetoj Bogorodici i o svom odnosu i ljubavi prema njoj. Zatim sam 2005. objavila roman „Svih žalosnih radost“, priču o zemaljskom životu Presvete Bogorodice. Od tada pa do danas nekoliko mojih knjiga je moglo da se naslovi svojevrsnom knjigom ljubavi prema Presvetoj Bogorodici. Godine 2012. sam objavila roman „Sjaj u oku zvezde“ u kojem sam govorila o značajnom periodu istorije hrišćanstva, a to je period takozvanog ikonoborstva kada su ikone bile zabranjene i kad su oni koji su ih voleli i poštovali bili proganjani. Taj period je trajao 120 godina i tada, u tom romanu sam prvi put sam pisala i o ikoni Bogorodice Filermose. Već u to vreme sam se pitala kako je ta ikona koja je bila najvažnija ikona hrišćanskog sveta u to vreme, a znamo da oni koji uništavaju vole prvo da unište hrišćanske simbole, opstala kroz tih 120 godina, kako je čuvana i ko su ti ljudi koji su je čuvali kako bi pretrajala to vreme progona i uništenja.

Nisu samo lične sudbine čuvara ikone Bogorodice Filermose opisane u Vašem novom romanu, već je to priča i o čuvarima hrišćanstva, o onima koji su hrišćanstvo branili od jeretičkih učenja pa i učenja protiv Presvete Bogorodice, zapravo o svima onima koji više od 2. 000 godina čuvaju hrišćansko nasleđe…Kako ste gradili likove, kojih uistinu nije malo? Imam utisak da nijedan Vaš roman nije okupio toliko likova na jednom mestu, konačno i toliko vekova, različitih epoha, meridijana….

– U istoriji hrišćanstva postoji nekoliko jeretičkih učenja i ja ih ne bih pominjala ovom prilikom kako ne bismo otišli previše u širinu, ali je veoma bitan Treći Vaseljenski sabor koji je konačno utvrdio da je Devica Marija-Bogorodica. Dotle su postojale jeresi da je Bogorodica žena, te da žena ne može da rodi Boga. Ta strašna jeres koja je udarila na Presvetu Bogorodicu, koja je prosto nipodištavala Presvetu Bogorodicu, umanjivala njenu vrednost i njen značaj, sa tom jeresi je raskršteno na Trećem Vaseljenskom saboru. Četvrti Vaseljenski sabor se bavio prirodom Gospoda Isusa Hrista, da li je on imao dvostruku prirodu, dakle, da li se javlja dva ipostasa, što je takođe bio udar na Presvetu Bogorodicu. Takođe, period ikonoborstva, dakle, period kada su ikone uništavane, takođe je bio udar na Presvetu Bogorodicu. Ono što je bitno kada se govori o ta tri Vaseljenska sabora i o toj odbrani Presvete Bogorodice je da je Treći i Četvrti sabor organizovala carica Istočno-Rimskog carstva, carica Pulherija, jedna vrlo zanimljiva, izuzetna ličnost, a Sedmi Vaseljenski Sabor organizovala je najpre carica Irina, a njegove odluke potvrdila carica Teodora. Bitno je da se kaže da su tri najveće jeresi svojim zalaganjem i svojom ljubavlju prema Presvetoj Bogorodici pobedile žene.

Premda zadire u daleku prošlost, stiče se utisak da su neke teme večne, te da i danas, samo obučene u neko drugo ruho i ispod nekih drugih zastava imamo ljute borce ne samo protiv hrišćanstva, već i najviših ljudskih, duhovnih vrednosti, pa i civilizacijskih tekovina kao što su porodica, brak, tradicija, kulturno nasleđe, nacionalni, pa i lični identitet…U kojoj meri ovu knjigu možemo da čitamo i kao onu koja otkrivajući prošlost predstavlja i ovo, sadašnje vreme?

– U svakoj priči iz prošlosti mi možemo da prepoznamo neku priču iz sadašnjosti i u tom smislu svaka priča je aktuelna i savremena. Od priče o Adamu i Evi, od priče o pobuni palog anđela protiv Boga pa na dalje, da ne ponavljam sve priče iz istorije ne samo hriščanstva nego i iz istorije naše civilizacije. Uvek u pričama iz prošlosti možemo da prepoznamo sadašnjost, prosto zbog toga što se menja dekor vremena ali se ljudska priroda ne menja, I ta neprestano ista ljudska priroda neprestano ponavlja iste greške, iste zablude, ali i čini iste podvige i mi neprestano imamo kroz čitavu istoriju čovečanstva od postanka sveta imamo borbu između dobra i zla, imamo borbu između Boga i njegovog protivnika i svako od nas ima svoj izbor, a to je da li ćeš služiti Bogu u korist ljudi ili ćeš služiti Božjem protivniku a protiv ljudi, Takve izbore imali su i junaci romana „Tamo gde je ona“ i vođeni ljubavlju prema Presvetoj Bogorodici i zahvaljujući molitvama pred ikonom uvek su se opredeljivali, neko na početku, neko malo kasnije, uvek su se opredeljivali za ljubav prema Bogu i za svrstavanje u tabor onih koji se bore za Božju slavu na zemlji.

Promocije i u dijaspori

Da li planirate promocije novog romana u dijaspori?

– Sa velikom radošću se odazivam na pozive iz naše dijaspore i odlazim na susrete sa svojim čitaocima širom sveta. Za književne susrete i promocije biću na raspolaganju od novembra. Pozovite me i vidimo se.